Novinar Slaviša Milanov bio je jedna od prvih dokumentovanih žrtava špijunskog softvera: "Čuo sam policajca kako govori 'Ne mogu više da ga zadržavam, negativan je'“

Slaviša Milanov je stavljen na mere zato što je izveštavao kritički o lokalnoj vlasti, našao se na spisku osoba prema kojima su primenjene specijalne istražne metode, što zapravo znači prisluškivanje i praćenje.

Danas, dve i po godine od otkrivanja špijunskog softvera u svom telefonu, Milanov kaže da ga niko od nadležnih nije kontaktirao, a kamoli se izvinio.

"Krajem jula sam dao izjavu u policiji, mislim da je bilo njihovo Odeljenje za visokotehnološki kriminal, u Ulici kneza Miloša. Nisam bio jedini, mislim da je još ljudi dalo izjavu u svojstvu oštećenih, mada su neki odustali. Ne znam šta se dalje dešava sa tom istragom", kaže za portal Nova.rs Slaviša Milanov.

Ovaj potez liči na onu narodnu izreku: "Kadija te tuži, kadija ti sudi", samo što u ovom slučaju treba da glasi: Policija te prisluškuje, policija istražuje ko te prisluškuje, jer su upravo pripadnici policije bili saučesnici "nekome" - najverovatnije agentima Bezbednosno-informativne agencije, koji su ugradili špijunski softver u telefon Slaviše Milanova 2024. godine.

Advokatica Kruna Savović koja zastupa Milanova i još neke oštećene građane koji su bili žrtve prisluškivanja naglašava sporost državnih organa.

"Izjavu policiji Slaviša Milanov dao je više od dve godine nakon podnošenja krivične prijave. Ni u tom slučaju postupanje tužilaštva ne može se oceniti efikasnim. U slučaju instaliranja (ili pokušaja instaliranja) špijunskog softvera, Milanov nije jedini oštećeni. Istim povodom izjavu je dao i Ljubomir Stefanović, urednik Jutjub kanala Slavija Info. Ni tu nije bilo pomaka. Krivična prijava koje su podnele organizacije civilnog društva su dva puta dopunjavane, a obuhvaćeno je ukupno sedmoro oštećenih", kaže za portal Nova.rs advokatica Kruna Savović.

Milanov za portal Nova.rs objašnjava šta se tada tačno dogodilo.

"Krenuo sam tog dana ka Pirotu po neku dokumentaciju, kada nas je na ulazu u grad zaustavila patrola saobraćajne policije. Pregledali su dokumenta, pregledali su automobil, a onda je usledio neobičan zahtev - da krenem sa njima u zgradu Policijske uprave, da bi uradio droga test. Taj zahtev mi je bio neobičan i već se tu probudila sumnja, ali sam pošao za njima, iako znam da obično saobraćajci imaju kod sebe i alkotestere i droga testere, pa i kada nemaju, donosi im druga patrola. Rekli su mi da će to trajati ukupno dvadesetak minuta, do pola sata, "dok kolege ne obave test", opisuje Slaviša Milanov.

"Bilo mi je i to sumnjivo, šta ću ja tamo ako treba samo da mi urade droga test? Nije mi bilo jasno ni zašto moram da ostavim mobilni telefon, ali pošto ne idem često u policiju, nisam pravio problem oko toga, mislio sam da je to uobičajena procedura. Dok smo čekali dolazak policajaca sa droga testerom, počeo sam da sve više sumnjam. Na kraju su došli, testirali su me i rezultat je bio negativan, ali su oni i dalje otezali sa mojim puštanjem. U jednom trenutku sam čuo policajca kako sa nekim priča telefonom: 'Ne mogu više da ga zadržavam, negativan je' i tada sam počeo već ozbiljno da sumnjam da nešto ne štima, da se nešto čudno dešava", objašnjava Milanov.

Policajci su još jednom pregledali automobil, očigledno je bilo da odugovlače, što je sve još više probudilo sumnju kod novinara. Špijune je odala jedna brljotina.

"Video sam da mi je isključen vaj-faj (wifi) i internet razmena podataka, što mi je inače uvek uključeno. To je značilo da je neko nešto petljao sa mojim telefonom u vremenu kada je bio predat policiji. Posle sam saznao da se vaj-faj i razmena internet podataka isključuje automatski kada se izvadi, pa vrati SIM kartica i da su oni koji su mi dirali telefon, jednostavno, zaboravili da te funkcije ponovo aktiviraju", objašnjava novinar.

Kad ćaci špijuniraju

Slaviša je pozvao NUNS i neke nevladine organizacije i obavestio ih o događaju, a proverom preko aplikacije "Stay free" ustanovio je da njegovim mobilnim telefonom jeste mainipulisano dok je on bio u policiji.

Milanov je slučaj prijavio svima kojima je trebalo, ali je, nakon odugovlačenja i otezanja saslušan tek skoro dve godine kasnije, a pitanje je šta će sa tom "istragom" uopšte biti ili će sve morati da sačeka neka bolja vremena.

Kako se Milanov uopšte našao u društvu osoba koje "predstavljaju bezbednosnu pretnju po Republiku Srbiju", on ne shvata.

"Ja sam novinar, radim svoj posao i u javnom prostoru objavljujem i kritičke tekstove o nepravilnostima u funkcionisanju lokalne vlasti. Ta vlast svaku kritiku doživljava kao pretnju. Umesto da špijuniraju novinare, studente, aktiviste, bolje bi bilo da rade svoj posao i prisluškuju pripadnike organizovanog kriminala", zaključuje Milanov.

Ko sve špijunira po Srbiji?

Portal Nova.rs uputio je pitanja o broju lica koja su "stavljena na mere" - prisluškivana u toku ove i prošle godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Višem sudu u Beogradu i Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Iz BIA tvrde da su tvrdnje o prisluškivanju "senzacionalizam i da rade po zakonu".

Inače, protiv bivšeg direktora EPS Milorada Grčića pokrenuta je istraga zbog nabavka špijunske opreme, zbog zloupotrebe položaja. Takođe je pitanje i da li se Vojno-bezbednosna agencija (VBA) bavi špijuniranjem civila, što ne bi smela da radi, ali se ta služba umešala u slučaj analitičara Aleksandra Radića i protivzakonito mu, praktično, ukrala računar.

Informacije o špijuniranju studenata, aktivista, objavili su studenti. Studenti su saopštili da se na meti specijalnog špijunskog softvera "Pezgaz" našlo najmanje 14 studenata, aktivista i poslanici, kao i da pomenuti program "rovari" po telefonima građana Srbije već godinama.