0
Toplo majskog popodneva tog 29.05.2006. godine većina Obrenovčana obavljala je svakdnevne poslove ne sluteći da će tačno u 13.30 sati grad potresti detonacija slična onoj od 19. aprila 1999. kada je avjacija NATO pakta sa nekoliko laserski vođenih bombi gađala kompleks namenske inustrije Prva iskra u Bariču. Međutim, ovu fabriku koja je sedam godina kasnije pokušavala da ponovo stane na noge potresla je nova tragedija u kojoj su život izgubila trojica radnika.
Eksplozija se dogodila u trenutku smene radnika, kada je prva smena otišila, a druga još nije stupila na dužnost u pogonu za proizvodnju visokobrizantnog ekploziva.
Snažna eksplozija je zatresla sve u krug, a prozori na kućama u blizini ove fabrike bili su razbijeni. Objekat ukupan delom u zemlju i okružen zemljanim bedemima se urušio, zapravo od siline eksplozije krov zgrade se urušio na unutrašnji, ukopani deo objekta. U ovoj nesreći trojica radnika: Radovan Bomeštar (47), Živko Lazarević (49) i Nenad Stanković (36) su poginuli , dok su lakše povređeni Jasmin Pekarić, Momčilo Nikolić i Goran Tmušić.
U momentu eksplozije, u objektu bilzu srušenog, nalazilo se oko 20 radnika.
Neposredno posle tragedije, generalni direktor „Prve iskre” Stanoje Biočanin izjavio je da je u eksploziji srušena cela zgrada u kojoj se proizvodio eksploziv, kao i da je fabrika proizvodila plastične eksplozive „po sopstvenim tehnologijama”.
Ova tragedija i dalje nije dobila sudski epilog. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv generalnog direktora „Prve iskre«, direktora proizvodnje, inženjera zaštite na radu i upravnika pogona „B” i „C”.
Prema poslednjim podacima koji datiraju iz 2019. u vezi ovog slučaja održana su tri ročišta za 13 godina, koliko je u tom trenutku prošlo od tragedije.
