"Vratio sam se iz predvorja smrti i imam potrebu da govorim o tome": Milan je doživeo nesreću koju preživi jedan od 10 miliona ljudi i ima snažnu poruku

Kažu da je "1 u 10 miliona" onih koji su uspeli da prežive i oporave se od ozbiljnih povreda koje je pretrpeo. Nakon što mu se život drastično promenio, odlučio je da podeli svoju priču sa drugima u nadi da će njegove reči sačuvati nečiji život.

"Živeo sam veoma brzo, nisam želeo da propustim nijedan trenutak. Bio sam dinamičan i uživao u svim dešavanjima, bez obzira na to da li su bila dobra ili loša. Voleo sam da budem u centru pažnje, smatrao sam sebe gradskim mangupom, uveren da mi se ne može dogoditi ništa loše", ističe Mitić.

Međutim, sve se promenilo 22. avgusta 2010. godine kada je, pod uticajem alkohola, seo na motor. Ta avgustovska noć zauvek je promenila njegov život.

"Te večeri, neposredno pre nesreće, izazvao sam problem u kafiću, pod dejstvom velike količine alkohola. Sedeo sam sa prijateljem koji me je nagovarao da krenemo kući, ali nisam imao nameru da idem. Kako bih izbegao raspravu, odlučio sam da ga odvezem. Planirao sam da se potom vratim u kafić i rešim situaciju koja je već započeta", priča naš sagovornik.

Gotovo da nisam davao znake života, imao sam velike rupe u lobanji

Umesto toga, završio je u bolnici, prevezen kolima Hitne pomoći u veoma teškom stanju.

"Stigli smo do motora koji sam tada vozio, “Yamaha R-1”, ali nisam mogao da ga upalim. Sada shvatam da je to bio Božiji znak, ali moja upornost je ugušila tu opomenu. Naterao sam druga da gura motor i konačno sam ga upalio. Dao sam mu kacigu, jer sam imao samo jednu. Žurio sam da ga odvezem do kuće, vozio sam 170 kilometara na čas", objašnjava Milan, prisećajući se te kobne noći.

Pri velikoj brzini, Milan je ušao u blagu krivinu, izgubio kontrolu i udario u ivičnjak. Na tom mestu nalazila se prodavnica s tremom, a kada je pao s motora, glavom je polomio sve tri grede koje su podržavale trem. Njegov drug je, zahvaljujući kacigi, preživeo sa ozbiljnim, ali ne i životno opasnim povredama, dok je Milan sa teškim, po život opasnim povredama prevezen u Beograd.

"U bolnicu sam stigao bez svesti. Identifikovali su me kao N.N. lice od 45 godina, iako sam tada imao samo 22. Bio sam izobličen zbog povreda. Gotovo da nisam davao znake života, imao sam velike rupe u lobanji, a delovi grede su virili iz mene. U bolnici u Požarevcu su mojim roditeljima rekli da požure za Beograd, ako žele da me vide još jednom živog. Ležao sam u komi punih 40 dana", kaže Mitić.

Vožnja u takvom stanju može zauvek promeniti njihov život

Milanovim roditeljima tada je rečeno da je u veoma teškom stanju i da ukoliko se probudi iz kome, verovatno će ostati biljka. Ipak, uspeo je da nadmaši sve sumorne prognoze i probudi se iz tog teškog perioda. Danas deli svoje iskustvo s mladima, fokusirajući se na edukaciju o bezbednoj vožnji. Njegova poruka sadrži važno upozorenje za nove generacije.

"Probudivši se iz kome i sagledavajući sve što sam prošao, osetio sam unutrašnji poziv da podelim svoje iskustvo. Poručujem svima, posebno mladima koji teže dokazivanju, da nikada ne sede za volan nakon konzumacije alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Vožnja u takvom stanju može zauvek promeniti njihov život ili život nekoga ko im se nađe na putu. Apelujem da se alkohol nikako ne meša sa bilo kojim prevoznim sredstvom, čak i sa biciklom, a posebno sa vozilima koja pokreće motor. Treba poštovati dozvoljene brzine, a motoristi i biciklisti uvek treba da koriste kacige", poručio je naš sagovornik.

Bonus video: Nesreća na putu Novi Sad - Inđija