Materijalni dokazi, džoger koji je prolazio pored deponije kobnog dana i telo: Majka Danke Ilić saslušana, optužnica bez odgovora na ključna pitanja

Srpska policija je, na prvi pogled, brzo rešila ceo slučaj, uhapšena su dvojica osumnjičenih za otmicu, i kako su tada tvrdili nadležni, teško ubistvo devojčice Danke Ilić. To su bila dvojica radnika borskog "Vodovoda", Dejan Dragijević i Srđan Janković.

Ubrzo su uhapšeni i ljudi osumnjičeni da su im pomagali posle zločina, brat i otac jednog od osumnjičenih, Dalibor i Radoslav Dragijević. Ipak, ispostavilo se da je optužnica gotovo isključivo zasnovana na iskazima osumnjičenih, koji su ih u međuvremenu povukli. Dalibor Dragijević je prebijen do smrti u prostorijama Policijske uprave u Boru, a i dvojica osumnjičenih radnika "Vodovoda" povukli su svoja priznanja uz tvrdnju da su iznuđena batinama.

Dva puta podignuta optužnica

Optužnica je podizana dva puta i dva puta je "pala", jer u ovako važnom slučaju, kada je zaprećena najteža kazna - doživotna robija, ne sme da bude nedoumica i neodgovorenih pitanja, a takvih pitanja ima mnogo.

Prvo i osnovno pitanje je da li je mala Danka uopšte ubijena? Njeno telo nije pronađeno, pa čak nema ni materijalnih dokaza da je ubijena. Po navodima optužnice i priči policijskih funkcionera koji su u javnost iznosili detalje iz istrage bez ikakvog suzdržavanja, pa i obzira pre svega prema porodici male Danke, Dragijević i Janković su tog dana u Banjsko polje došli da bi čitali vodomere. Oni su službenim automobilom "fijat panda" udarili devojčicu na ulici. Stavili su je u kola, a kada se ona osvestila, ugušili su je. Njeno telo su, kako su tvrdili istražni organi, prvo su bacili na jednu obližnju deponiju, a potom premestili na drugu, nepoznatu lokaciju.

Ali, telo devojčice nikada nije pronađeno.

I ne samo to.

Nisu pronađeni ni biološki tragovi u automobilu koji su osumnjičeni tog dana vozili. Nije bilo ni krvi, ni dlaka, niti bilo kakvog dokaza, ni u unutrašnjosti automobila niti na samim kolima. Nije pronađen ni alat koji su, navodno, osumnjičeni koristili prilikom iskopavanja tela devojčice i njegovog prebacivanja na drugu lokaciju. Uzorkovano je više od 500 tragova iz vozila i sa vozila, ali nijedan uzorak se nije poklapao sa DNK devojčice.

Nikakvi materijalni tragovi nisu pronađeni ni na deponiji na koju su, kako tvrde istražni organi, dvojica osumnijčenih bacili telo devojčice 26. marta, a potom preneli na drugo mesto. Pretraga deponije je bila detaljna, bukvalno je prekopana a otpad odnet i detaljno proučen. Ipak, ni tu nisu pronađeni nikakvi biološki tragovi.

Tokom istrage saslušane su desetine ljudi, a jedan od njih bio je i džoger, koji je označen kao "ključni svedok" a koji je video automobil "fijat panda" 26. marta.

Nije video osumnjičene na deponiji?

Prema njegovim rečima, trčao je rutom pored depnije kada ga je obišao beli "fijat panda" na kojem je pisalo "Vodovod", čiju je brzinu procenio na oko 50 kilometara na sat. To je inače put ka Boru. Svedok nije izjavio da je video taj automobil parkiran pored deponije, a ni na samom đubrištu tog dana nije primetio ništa sumnjivo, iako se ogradio rekavši da nije mogao dobro da vidi sa mesta gde je trčao.

Ni u jednom trenutku dvojica osumnjičenih nisu negirala da su bili u Borskom polju kritičnog dana.

Činilo se da će istrazi pomoći i činjenica da je njihovo vozlo opremljeno GPS uređajem pomoću kojeg je moguće tačno rekonstruisati njihovo kretanje u tom naselju 26. marta.

Sporno i GSP veštačenje?

Ipak, i tu se nije sve slagalo. Policija je još na početku istrage saopštila da su se oni, nedaleko od imanja porodice Ilić, zaustavili u kritičnom periodu i da je utvrđeno njihovo zadržavanje na tom mestu. Samo zadržavanje nije sporno, ali je sporno njegovo trajanje.

Iz policije su tvrdili da su Drabijević i Janković stajali dva i po minuta nakon što su naleteli na dete i toliko vremena im je trebalo da, navodno, devojčicu u nesu u kola. Ali, stručnjaci koji su veštačili GPS uređaj, tvrde da je vozilo stajalo 53 sekunde. Ispada da su Dragijvić i Janković uigrani poput nekih specijalaca, a ne da su u pitanju radnici komunalnog preduzeća, u to vreme stari po 50 godina, koji nemaju nikakav dosije.