0
Splav „Fristajler“, koji duže od dve godine leži na dnu Save, našao se na meti opsežne akcije Uprave kriminalističke policije u okviru borbe protiv korupcije. Kako su objavili mediji, zakonski zastupnik splava je osumnjičen za pranje novca i za njim će biti raspisana potraga. Međutim, prema javno dostupnim podacima nejasno je ko tačno stoji iza ovog nekada popularnog beogradskog mesta noćne zabave, iako se godinama unazad govorilo da su stvarni vlasnici povezani s kriminalnim grupama.
Mediji prenose da je zakonski zastupnik „Fristajlera“ osumnjičen za pranje novca.
Prema javno dostupnim podacima Agencije za privredne registre (APR), „Fristajler“ od avgusta 2023. godine nema zakonskog zastupnika, što je bio pravni osnov da pre više od godinu dana (30. april 2024) započne proces prinudne likvidacije privrednog društva „Freestyler club doo Beograd“, registrovanog u Lominoj 5 u Beogradu.
Kako se vidi iz dokumenata na sajtu APR, Slobodan Ostojić je 22. avgusta 2023. godine podneo ostavku na mesto zakonskog zastupnika ovog splava, više od sedam meseci pošto je splav potonuo u novogodišnjoj noći na prelazu 2022. u 2023. godunu, piše N1.
Arhiva poslovnih podataka pokazuje da Ostojić nije bio zakonski zastupnik u vreme kada se nesreća dogodila, već je to bio Marko Radulović, koji je i uhapšen uz menadžera Darka Veljovića i vlasnika, grčkog državljanina Markosa Ljapisa.
Ljapis je privredno društvo osnovao 2020. godine sa sedištem na Ušću bb i osnovnim kapitalom od 10.000 dinara. Novoosnovano društvo nosilo je ime po splavu koji je kao mesto noćnog provoda već dve decenije postojao na Savi, menjajući povremeno vlasnike i lokaciju.
Od kada je „Fristajler“ početkom dvehiljaditih godina počeo da se vezuje za kriminalce i trgovinu drogom, koju su kontrolisale grupe formalo zadužene za obezbeđenje splav(ov)a, priča o stvarnim vlasnicima postala je zamagljena.
Tako i danas na sajtu APR-a piše da je stoprocentni vlasnik potonulog splava „Autoservis Ema doo“. I ovo privredno društvo je u prinudnoj likvidaciji, a kao i „Fristajler“ registrovano je u Lominoj 5. „Autoservis Ema“ je u vlasništvu „Orfelina“, takođe iz Lomine 5, čija delatnost je izdavanje knjiga. Vlasnik ove izdavačke kuće je „Euro šraf 2023 doo“ – takođe iz Lomine 5. Na istoj adresi registrovan je i vlasnik Euro štrafa – „Spectra rent“, kao i vlasnik „Spectra renta“ – „Berač Pro doo“. I „Berač pro doo“ ima svog vlasnika – „PMD inženjering“, koji opet ima svog vlasnika – „Jap star“. To je osam firmi i ćerki firmi sa sedištem u tržnom centru preko puta pijace „Zeleni venac“.
0
2
9
Sva ova privredna društva su u prinudnoj likvidaciji i brisana su iz registra krajem 2023. i početkom 2024. godine.
Majka firma „Jap stara“ je sa Novog Beograda, a ona je likvidirana u aprilu 2025. Na Novom Beogradu u Bulevaru Mihajla Pupina su i dve preostale firme koje stoje iza „Jap stara“, obe brisane iz APR-a istog datuma – 17. aprila ove godine.
Idući u nazad ka njihovim vlasnicima selimo se u Novi Sad na adresu Kaće Dejanović 38, gde se nalazi pet firmi koje su jedna drugu osnivale, i sve brisane iz registra 17. ili 22. aprila ove godine.
Zakonski zastupnik, to jest direktor, ovih novosadskih privrednih društava je Robert Feješ, koji je prema pisanju Forbes sadašnji ili bivši vlasnik ili direktor u 733 preduzeća. Najveći broj tih preduzeća je u u blokadi ili u postupku likvidacije.
Prema navodima Forbes, Feješ bi se mogao smatrati jednim od pionira u biznisu preuzimanja zaduženih firmi, zajedno sa svojom sestrom Izabelom.
Međutim, s njim se ne završava priča o vlasništvu nad splavom Fristajler. Vlasništvo nad Feješevom firmom se iz Novog Sada seli u Loznicu (Proface doo Loznica u prinudnoj likvidaciji, brisana 24. aprila ove godine), a odatle ide u Banju Koviljaču, pa bi se moglo zaključiti da je krajnji vlasnik Fristajlera prviredno društvo „Fairchild ent. Doo“ iz Banje Koviljače, koje pruža usluge čišćenja zgrada, a čiji vlasnik je izvesni Ivan Ivanović.
Prema istraživanju koje je radio BIRN još 2019. godine, u pitanju je šema trgovine zaduženim i propalim preduzećima, čime se izbegava plaćanje obaveza prema državi, radnicima i poveriocima. S tim što u ovom slučajevima, ne plaća kupac starom vlasniku već obratno – stari vlasnik daje i firmu i novac novom da bi se zauzvrat rešio obaveza prema državi i poveriocima.
Za razliku od početka dvehiljaditih kada je Fristajler bio sinonim dobrog noćnog provoda, poslednju deceniju i po postao je sinonim kriminalnih obračuna i trgovine drogom, pošto su obezbeđenje noćnih klubova na vodi preuzele navijačke grupe.
Zato se o stvarnom vlasniku ništa ne zna, već su u pitanju samo nagađanja koja grupa stoji iza ovog, ali i drugih gradskih splavova.
Poslednji sa kim je splav povezivan je klan Veljka Belivuka. Posle njegovog hapšenja u februaru 2021. godine policajci s dugim cevima i ronioci MUP-a su pretraživali „Fristajler“ zbog saznanja da je to bilo mesto koje je ovaj klan „obezbeđivao“ i na njema prodavao drogu.
Svedok saradnik Srđan Lalić je tokom suđenja Belivuku i njegovoj grupi potvrdio da je „Fristajler“ bio jedan od klubova gde se obavljala trgovina narkoticima.
Splav je zapaljen 2017. godine kada su 28. februara, dva sata posle ponoći, dva napadača prišla splavu čamcem, polila ga benzinom i zapalila. Nekoliko minuta kasnije, s druge strane reke, bačena je eksplozivna naprava na klub „Tilt“.
U junu 2013. godine ispred „Fristajlera“ dogodila se pucnjava u kojoj su ranjena tri muškarca, među kojima član obezbeđenja Rade Petrović i Darko Ristić. Mediji su pisali da je do pucnjave došlo zbog obračuna navijačkih grupa – ranjeni Petrović bio je član „Alkatraza“, a Ristić supraničke grupe „Janjičari“. U to vreme, obezbeđenje splava držao je „Alkatraz“.
„Janjičare“ su osnovali Veljko Belivuk i Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, koji je ubijen 2016. godine.
Te 2013. godine desilo se i ubistvo ispred splava „Saund“, koji se nalazio do „Fristajlera“. Na smrt je pretučen Fedor Fimerman, a za ubistvo su osuđena četvorica pripadnika obezbeđenja „Saunda“. Upućeni su, međutim, spekulisali da je bilo indicija da su i pripadnici „Alkatraza“ sa Fristajlera bili umešani u taj slučaj, ali to nikada nije dokazano.
Ivan Ivanović trenutno ima 160 funkcija, a ukupno ih je imao 398, prema javno dostupnim podacima.
Ljapis i Ivanović nisu slučajno povezani. Ivanović je bio suvlasnik preduzeća Fun factory iz Beograda, koje je bilo ćerka preduzeće Markos doo, u vlasništvu Ljapisa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare