Kako se sudi maloletnicima u Srbiji za ubistvo i druga teška dela: Nisu krivično "nevidljivi", ali kazne nisu iste kao za odrasle

Maloletnik se sumnjiči da je doktora Aleksandra Ilića izbo nožem nekoliko puta, nakon što je hirurg imao raspravu sa svojom suprugom, odnosno majkom dečaka. Uprkos naporima lekara, on je preminuo od posledica povreda zadobijenih u napadu. Zbog toga što ima 14 godina, maloletniku ne može biti izrečena kazna zatvora, već samo sankcija, a više o tome možete pročitati u tekstu OVDE.

Advokat Stefan Ćorda za portal Nova.rs ističe da je tema suđenja maloletnom licu, u ovom slučaju, veoma kompleksna.

"Suština je da se ovde, pored Krivičnog zakonika koji propisuje krivična dela, u ovom slučaju ono koje se dogodilo, a videćemo kako će biti kvalifikovano – da li kao teško ubistvo, ubistvo na mah i tako dalje – primenjuje i poseban zakon", objašnjava Ćorda.

On dodaje da se u ovom slučaju ne primenjuje primarno Zakonik o krivičnom postupku, već zakon koji reguliše postupanje kada maloletni učinioci izvrše krivična dela, a to je Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

"U tom zakonu postoje određene specifičnosti koje možda deluju kao kozmetičke, ali su veoma važne. Prvo, javnost je isključena, kao što je bio slučaj i u postupku za „Ribnikar“. Javnost je isključena upravo zbog toga što je u pitanju maloletnik. Druga stvar je što procedura teče tako da policija prikuplja dokaze i dostavlja ih javnom tužiocu, uvek višem javnom tužilaštvu, jer je ono nadležno za postupanje u predmetima u kojima su osumnjičeni maloletnici", ističe naš sagovornik.

On dodaje da u ovom postupku ne mogu raditi bilo koja lica, već ona koja imaju posebne licence za rad sa maloletnicima.

"Sva lica koja učestvuju u postupku, prikupljaju dokaze i razgovaraju sa maloletnicima, moraju biti posebno obučena za rad sa maloletnicima, kako u tužilaštvu, tako i u sudu i policiji. Ono što je takođe veoma važno jeste da i branioci moraju da imaju takvu licencu. Postupak teče tako što, kada tužilac dobije potrebne dokaze, podnosi zahtev za pokretanje postupka prema maloletniku, a ne podiže optužnicu", navodi Ćorda.

On ističe da u tom postupku dokazi se izvode pred sudijom, odnosno da nema klasične istrage koju tužilaštvo vodi mesecima.

"Bez obzira na to što je reč o maloletniku, njemu u ovakvim situacijama može biti određen u pritvor iz istih razloga kao i za punoletna lica – zbog opasnosti od bekstva, uticaja na svedoke ili opasnosti od ponavljanja krivičnog dela. Obavezno je učešće Centra za socijalni rad, roditelja, branioca iz reda advokata, kao i tužioca i suda. Nakon saslušanja svih lica i izvođenja svih dokaza, u ovoj vrsti istražnog postupka odlučuje se o daljem toku postupka prema maloletniku", objašnjava naš sagovornik.

Prema rečima advokata, na osnovu prikupljenih dokaza podnosi se zahtev za odlučivanje o krivičnoj sankciji.

"Nakon toga tužilaštvo formalno pokreće postupak za izricanje krivične sankcije prema maloletniku. U tom postupku sud odlučuje da li će izreći neku krivičnu sankciju, da li će maloletnika osloboditi i slično. Ono što se mora znati jeste da lica uzrasta od 14 do 16 godina, prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, ne mogu biti osuđena na kaznu zatvora, čak ni u slučajevima teškog ubistva, kao što je ovaj slučaj ubistva hirurga u Vršcu", naglašava on.

Kako dodaje, prema njima se mogu izreći samo vaspitne mere, poput pojačanog nadzora roditelja ili pojačanog nadzora Centra za socijalni rad, ili, što je češće u slučajevima teških ubistava, upućivanje u vaspitno-popravni dom.

"Ta mera se ne određuje unapred na tačno određeni period, već se njeno trajanje periodično preispituje, na svakih šest meseci. U svakom slučaju, ona može trajati najduže do zakonom propisanog roka, odnosno dok za to postoje zakonski uslovi, ali u praksi uglavnom ne traje duže od deset godina", navodi naš sagovornik.

"Majka neće moći da prisustvuje suđenju"

Stefan Ćorda ističe da je u ovom slučaju specifično i to što je majka, očigledno, svedok.

"Zbog toga neće moći da prisustvuje suđenju. Ukoliko postoji drugi roditelj, njemu će biti poverena uloga zakonskog zastupnika koji će prisustvovati postupku protiv maloletnika. Ukoliko to nije moguće, odnosno ako su roditelji u sukobu ili ne postoje uslovi za to, Centar za socijalni rad će postaviti staratelja. Specifičnost ovog postupka jeste i to što je javnost isključena, kao i to što Centar za socijalni rad daje procenu da li maloletnik može da učestvuje u postupku, odnosno da li je psihofizički sposoban za to", kaže on.

Napominje da u konkretnom slučaju, prema maloletniku se ne može izreći kazna zatvora, već isključivo odgovarajuće vaspitne mere.

"Maloletnik može biti u pritvoru, ali mora biti smešten odvojeno, u skladu sa posebnim pravilima koja važe za maloletna lica. I tokom pritvora, kao i tokom izvršenja zavodskih mera, mora biti odvojen od punoletnih lica i u kontaktu sa svojim vršnjacima. Sa njim rade psiholozi, psihijatri i drugi stručnjaci. Od posebnog značaja biće psihološko-psihijatrijsko veštačenje. Na osnovu tog nalaza utvrđivaće se u kakvom je psihičkom stanju maloletnik, da li je bio sposoban da shvati značaj svog dela i njegove posledice, bez obzira na to što je kalendarski imao 14 godina u trenutku izvršenja krivičnog dela. Suština ovog postupka biće upravo u tim veštačenjima i u onome što je majka izjavila u vezi sa slučajem ubistva hirurga", kaže za Nova.rs advokat Stefan Ćorda.