Otac dečaka koji je bio navodno žrtva nasilja žalio se nekoliko puta školi, sve je gurano "pod tepih", na kraju uzeo "pravdu u svoje ruke" i završio u pritvoru.
Ognjen Bešlija (12), po rečima njegove tetke Tanje Milićević, bio je tri godine meta vršnjaka I. iz svog, petog razreda, u OŠ „Vuk Karadžić“ u Stepojevcu.
„Bilo je svega, od cepanja svezaka i polivanja knjiga vodom, do fizičkih nasrtaja. U dva navrata I. ga je udario u međunožje, poslednji put preteći „prosuću ti seme“. Nekoliko puta smo išli u školu, ali škola ne dozvoljava da se pomene reč „vršnjačko nasilje“. I ko zna dokle bi išlo da pre nedelju dana Ognjen nije došao krvav. U školi su to pokušali da predstave kao da se sapleo o koleno dečaka I. i pao. Ognjenu su obrisali krv sa lica, ali je trag ostao na majici. Kada ga je video, otac je poludeo i izgubio kontrolu“, priča Tanja.
Pročitajte još:
Ognjenov otac Srđan poslao je nekoliko pretećih poruka razrednom starešini (tipa „krv za krv“) i poleteo kolima da nađe napadača. Neko vreme je za njim vozio i pretio mu, dok uplašeni pešak nije uleteo u jednu kuću, a vlasnici pozvali policiju.
Srđan je uhapšen i trenutno se nalazi u pritvoru, u Centralnom zatvoru. U ceo slučaj uključeni su policija, školski tim za borbu protiv nasilja, Centar za socijalni rad…
„Srđan je u afektu napravio ono što nije smeo i za to će odgovarati, ali problem je u tome što ova situacija, umesto da bude upozorenje na to šta se desi kad nasilje kulminira zbog zataškavanja, sada počinje da se okreće na štetu Ognjena. Ovo je mala sredina i priča se svašta“, komentariše Tanja.
Puna tri sata je trajao sastanak tima za borbu protiv nasilja u školi, na kojem su bili i roditelji drugog dečaka i Ognjenova majka i tetka. Tanja je zahvalna direktorki jer je odvojila toliko vremena, međutim, sve primere nasilja nad Ognjenom pojedini prisutni komentarisali su sa „hoćemo li sad obesiti I?“ ili „to su dečje igre. On je mislio na prosipanje semena iz biologije“. Nasilni dečak je premešten u drugo odeljenje, a Ognjen nekoliko dana nije išao u školu.
Školski psiholog Branka Tišma komentariše da je najgore kada roditelji uzmu pravdu u svoje ruke:
„Ako nisu zadovoljni reakcijom škole, mogu da se žale upravi ili Ministarstvu prosvete. Postoji i SOS telefon za vršnjačko nasilje. Najgore je kada roditelji sami pokušaju da reše situaciju“, kaže Tišma.
****
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za dilovanje narkotika na Voždovcu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare