Jak vetar otežava gašenje: U Deliblatskoj peščari vatra je zahvatila 3.065 hektara, dok se na Stolovima vatrogasci bore na dva fronta

Marko Marinković iz "Vojvodinašuma" izjavio je za RTS da je požar na Deliblatskoj peščari i dalje aktivan unutar granica protivpožarnih pruga, koje su široke i atipične i kreću se u rasponu od 30 do 50 metara. U kratkom roku uspeli su da ih naprave u dužini od 60 kilometara.

"Postoje još uvek tri velika i dva manja žarišta, a požar se gasi u okviru tih granica. Pratimo situaciju 24 sata dnevno. Cilj je da odbrambene pruge odbranimo i da ih požar ne probije", ističe Marinković.

Prema njegovim rečima, koriste Nacionalni inteligentni monitoring šuma Republike Srbije, a prema podacima od juče, opožareno je 3.065 hektara.

"Imamo svakodnevno više od 300 ljudi na terenu, 70 mašina i helikoptere po potrebi. Situacija je stabilnija, ali nije bezbedno. Teren je takav da ne možemo da se opustimo i očekujemo da će požar biti ugašen u relativno kratkom vremenskom periodu, odnosno za dan, dva ili tri", navodi Marinković.

Danonoćna dežurstva

Marinković ističe i da je prvi požar izbio 21. jula na mestu gde je dobra preventiva sprovođena u centralnom, nepristupačnom delu Deliblatske peščare, a požar je detektovan video-nadzorom.

"Požar je uočen 21. jula i ugašen je, a od tada su organizovana dežurstva 24 sata, sa po 20 ljudi. Sve vreme smo na terenu. Sve je urađeno kako treba. Posle toga se požar javio 26. jula, pa 2. avgusta i sve vreme je gašen i lokalizovan. Dežurne ekipe su ponovo 5. avgusta snimile aktiviranje požara, kada je jedan inženjer lakše povređen", priča Marinković.

Marinković ukazuje da je reč o peščanoj podlozi obogaćenoj humusom koji se nalazi na površini. Kada se tome dodaju vetrovi koji menjaju pravac, jasno je zašto je bilo teško zaustaviti širenje požara.

Dodaje da će se tri meseca nakon gašenja požara raditi plan sanacije štete, koji će biti operativan i detaljan, uz angažovanje šumarske struke i simuliranje prirodnih uslova.

"Pašnjaci će se na Deliblatskoj peščari brzo obnoviti, kao i bagremi uz naše minimalne mere, ali je bitno da uvedemo lišćare gde možemo da obogatimo mešovitost", objašnjava Marinković.

Kako navodi reporterka N1, kao jedan od faktora koji se navodi kao uzrok širenja požara u Deliblatskoj peščari jeste i to što je pretežno zasađena sadnicama crnog bora i četinara, koje pospešuju širenje požara. Takođe, svako ovo drvo ima i šišarke koje takođe eksplodiraju i mogu da i do 100 metara prenesu novi požar, što izuzetno otežava situaciju vatrogascima i volonterima, kao i meštanima koji pomažu u gašenju požara, kaže reporterka N1, koja se nalazi u Deliblatskoj peščari.

Prema njenim rečima, iz Vojvodina šuma su za N1 rekli da je rano procenjivati štetu, odnosno ekološka i materijalna će biti procenjena tek kad i poslednje varnice budu ugašene.

Dodaje da su iz Vojvodina šuma kazali da će obnova šume trajati najmanje od pet do sedam godina.

"Ono što su potvrdili za našu televiziju jeste da na ovom području više neće biti posađena četinarska šuma, već mešovita i listopadna šuma, jer su ove sadnice pogodnije i manje prenose širenje požara, manje su opasne, navodi reporterka N1.

Problemi sa vetrovima i štetom

Nikola Petrić iz "Srbijašuma", koji se nalazi na krajnjem istočnom obodu Stolova, kaže da situacija još uvek nije pod kontrolom i da požar i dalje ima dva fronta, jer duva jak vetar.

"Između ta dva fronta nalazi se najviše vatrogasaca, gde je i najveće gorenje, kao i radnika JP 'Srbijašume'", kaže Petrić.

Naglašava, takođe, da na dugim planinskim kosama vatra ne može da se gasi sa zemlje jer je rizik od povređivanja vatrogasaca prevelik, što bi moglo da dovede do još težih posledica.

Podseća da je požar prvo izbio u blizini železničke pruge Kraljevo–Raška, koja se nalazi u blizini Ibarske magistrale, i da se odmah krenulo sa izlaskom na teren.

"Ekološka šteta, koja će se procenjivati nakon potpunog gašenja požara, sigurno je velika i moći će da se posmatra na više nivoa. Direktna šteta na biljnim vrstama je velika. Oko 700 biljnih taksona je prepoznato, što čini petinu svih biljaka u Srbiji. Može i golim okom da se vidi koliko ima ugljenisanog materijala", navodi Petrić.