Istorijat "gašenja" Tužilaštva za organizovani kriminal: Ako niste znali, ovo nije prvi pokušaj

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) i Posebno odeljenje za organizovani kriminal VIšeg suda u Beogradu, u narodu poznatiji kao Specijalno tužilaštvo i Specijalni sud, postali su trn u oku vladajuće stranke. Od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, zapravo od početka istrage JTOK o korupciji na tom projektu, a koja je dovela do dvojice bivših ministara i istaknutih članova Srpske napredne stranke (SNS) Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, odnos vlasti prema JTOK postaje sve oštriji.

Od pokušaja diskreditacije prvog čoveka JTOK Mladena Nenadića i uličnog vređanja tog tužilaštva do najava da Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo treba ukinuti, ili makar vratiti pod sigurno okrilje za naprednjake - u nadležnost Nenada Stefanovića, glavnog tužioca VIšeg javnog tužilaštva u Beogradu. Razlozi su jasni, JTOK se posle duge pauze, usudio da radi i neke druge istrage osim onih vekzanih za Skaj poruke koje stižu od partnera iz inostranstva i Evropola.

Osim pada nadstrešnice, JTOK je došao do još jednog visokopozicioniranog naprednjaka i još uvek aktuelnog ministra Nikole Selakovića u aferi "Generalštab". I dok se ministar zadužen za kulturu od sumnji brani na vrlo nekulturan način, sve su glasniji zahtevi za ukidanje i JTOK i Specijalnog suda.

Sve ovo je već viđeno, jer je jedna druga vlast i jedan drugi ministar, iz Demokratske stranke Srbije, već to pokušao davne 2004. godine.

U oba slučaja, onog iz 2004. i ovog iz 2025. sa nemuštim predlozima o ukidanju su izlazili aktuelni ministri pravde, danas Nenad Vujić, pre 21 godinu njegov, sada već pokojni kolega, Zoran Stojković.

U martu 2004. godine, skoro na godišnjicu ubistva premijera Zorana ĐInđića objavljena je neverovatna vest, da će u okviru niza predloga zakonskih izmena u pravosuđu (identično kao i danas) biti predloženo i ukidanje Posebnih odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine, a to je tada potvrdio upravo ministar pravde Zoran Stojković.

O tome je tada pisao sudski izveštač Ivan Stojković.

"'Naš je stav da ne treba da postoje posebna odeljenja, već da svaki sudija Okružnog suda mora biti sposoban i za takva suđenja", rekao je ministar na konferenciji za novinare, na kojoj je najavio izmene ključnih pravosudnih zakona da bi se, kako je naveo, obezbedila nezavisnost sudstva, do sadapodređenog izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti.

Upoređujući tu situaciju sa današnjom, nekadašnji vodeći sudski izveštač za portal Nova.rs kaže da to tada nije uspelo, a da, verovatno neće uspeti ni danas.

"To bi bilo loše po Srbiju jer bi u tom trenutku stali svi pregovori sa Evropskom unijom i formalno. Ne treba zaboraviti da je Evropska unija u celini, ali i neke zemlje njene članice, kao i SAD stale iza formiranja takozvanog Specijalnog suda i da sigurno ne bi blagonaklono gledale na njegovo ukidanje. Aktuelna vlast bi tim potezom sebi, praktično, iskopala raku", objašnjava Stojković.

Kao motiv za ukidanje Specijalnog suda 2004. godine naveden je novac, ali taj argument je bio daleko od istine.

"Ogroman deo troškova, od izgradnje i opremanja zgrade do obuke sudija i tužilaca, podnele su upravo Evropska unija i njene zemlje članice. Mislim da je tada, zapravo, pravi motiv bio skriven, a to je odbijanje tadašnje vlasti, DSS, da sarađuje sa međunarodnom zajednicom u procesuiranju odgovornih za ratne zločine i njihovo izručenje Hagu. Čini mi se i da je danas pravi motiv za inicijativu za ukidanje Specijalnog suda u stvari strah pojedinaca iz vlasti da će biti krivično gonjeni u jednom trenutku i da zbog toga pokušavaju da ukinu Specijalno tužilaštvo i Specijalni sud", objašnjava Ivan Stojković.

Da li je to pravi motiv?

Zanimljivo je da argumenat advokata i visokog funkcionera SNS Vladimira Đukanovića za napade na Specijalno tužilaštvo u četvrtak uveče bio upravo navodni veliki trošak koji državi pravi veliki procenat oslobađajućih presuda, pa država mora da plati odštetu.

Svesno ili ne, Đukanović je zaboravio da pomene koliko novca i imovine je oduzeto od osuđenih u postupcima koji su se vodili pred Specijalnim sudom.

Što se tiče plata sudija i tužilaca koji rade u specijalnim odeljenjima, ne treba zaboraviti da su oni prošli specijalne obuke za taj posao, pogotovo za oblast organizovanog kriminala, ali i da su to specifični slučajevi. Čak su prilikom formiranja Specijalnog suda sudije koje su bile u njegovom sastavu morale da potpišu izjavu da država ne snosi odgovornost za njihovu sigurnost.