Gosti beogradskog splava „Fristajler“ koji se odluče da tuže vlasnika objekta, pored nadoknade materijalne štete koja bi se ogledala u ceni karte i uništene odeće, imaju pravo i na nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah, kaže za Nova.rs advokat Borivoje Borović.
„Fristajler“ tone iz dana u dan sve više, a ako se pokaže tačnim da je bilo više gostiju od dozvoljenog broja, kojih je po rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, izgleda bilo dva do tri puta više od dozvoljenog broja (prema informacijama našeg portala bilo ih je preko 700), odgovornost za nastalu štetu pada direktno na vlasnika ovog popularnog klubu.
„To znači da je velika verovatnoća da će osiguranje, ukoliko postoji, odbiti da plati štetu na objektu jer je do potapanja došlo direktnom krivicom vlasnika. Gosti imaju prava na naknadu štete u parničnom postupku, kako materijalne, sve što su izgubili od garderobe, tašni, kao i to što su platili ulaznice, a potom i nematerijalne za pretrpljeni strah“, navodi advokat Borović za Nova.rs.
Što se odštete tiče, advokat kaže da ona može iznositi, samo za nematerijalnu štetu, oko 200 do 300 hiljada dinara po gostu.
„Vlasnik je svesno rizikovao živote ljudi, i svoju imovinu, da bi u novogodišnjoj noći prodao što više karata, ne mareći za bezbednost. Ipak, siguran sam da su svi vlasnici splavova i noćnih klubova što se kaže, u dosluhu sa vlastima, kako gradskim tako i republičkim. Više verujem da je sve ovo jedna velika farsa sa njihovim hapšenjem, jer su oni sve vreme zaštićeni“, kaže Borović.
Naš sagovornik dodaje da je puka sreća što niko nije nastradao, ali da je u ovom slučaju mnogo neregulisanih pitanja.
„Da su hteli da uspostave red na splavovima ili noćnim klubovima to bi uradili davno. Ne smemo zaboraviti kada je u Beton hali, četrnaestoro ljudi demolirali ceo klub, a da je to sve prošlo, onako, sa simboličnim sankcijama. Takođe, ti ljudi su sve vreme bili pod zaštitom, a znamo o kojim se ljudima radi“, navodi Borović i dodaje da je tako isto i sa ovim splavom.
U odluci Skupštine grada iz 2021. godine stoji zabrana da na plutajućem objektu boravi veći broj lica nego što je propisano plutajućem dozvolom (220 osoba), kao i da je komunalna inspekcija nadležna da to kontroliše. Međutim, naš sagovornik na to negoduje.
„Inspekcija apsolutno ne postoji, tim pre što njihovo obezbeđenje čine policajci bliski vlasti koji van radnog vremena tu dežuraju. Sve je vrlo neregularno u tom poslovanju“, kaže Borivoje Borović.
Pročitajte još:
Podsetimo, policija je, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila menadžera, direktora, i vlasnika splava koji je državljanin Grčke, zbog sumnje da su učinili krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti sa umišljajem za izazivanje opšte opasnost“. Kako je navedeno, oni se sumnjiče da su 31. decembra 2022. godine na splavu omogućili prisustvo većeg broja osoba nego što je kapacitet ovog objekta, koji je zbog toga delom potonuo i na taj način ugrozili bezbednost većeg broja osoba, zbog čega su danas saslušani u ovom tužilaštvu.
BONUS VIDEO: Splavove niko ne kontroliše?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare