Gonio uzbunjivača iz "Krušika", hapsio Beograđanina za pretnje Stefanoviću: Ko je šef VTK, tužilaštva koje bi trebalo da ispita špijuniranje studenata?

Pitanje je koliko je realno očekivati da VTK zaista sprovede nezavisnu i temeljnu istragu o saznanjima koje su objavili studenti, imajući u vidu da je to tužilaštvo, odnedavno, potpuno stavljeno pod kontrolu glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića.

Mrdićevim zakonima Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu izgubilo je i ono zrno samostalnosti koje je imalo.

Aktuelni šef Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Aleksandar Momčilović nije nepoznat javnosti. Njegovo ime povezivalo se sa slučajevima koje je javnost pratila, ali i koji su izazivali ozbiljne kontroverze.

Reč je o slučaju protiv uzbunjivača iz „Krušika“ Aleksandra Obradovića.

Kako je Nova.rs ranije pisala, Momčilović je bio zadužen za predmet protiv Aleksandra Obradovića, čoveka koji je javnosti otkrio dokumentaciju o poslovanju valjevske fabrike „Krušik“ i trgovini oružjem. Obradovićeva otkrića ukazala su na poslove u kojima se pojavljivala i privatna firma povezana sa Brankom Stefanovićem, ocem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

Umesto da u fokusu institucija budu navodi koje je uzbunjivač izneo u javnost, Obradović je uhapšen, a jedan od tužilaca koji su postupali protiv njega bio je upravo Momčilović.

Posebno je interesantno njegovo postupanje prilikom odlučivanja o pritvoru. Nakon što Obradoviću nije određen zatvorski pritvor, već kućni pritvor uz elektronski nadzor, Momčilović se žalio na takvu odluku. Žalba je potom usvojena, odluka preinačena, a uzbunjivač iz „Krušika“ završio je iza rešetaka.

Progonio Beograđanina

Nekoliko godina kasnije, Momčilovićevo ime pojavilo se u još jednom slučaju koji je otvorio pitanje načina na koji tužilaštvo koristi svoja ovlašćenja. Reč je o Beograđaninu koji se našao na meti postupka zbog mejla upućenog glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenadu Stefanoviću, koji je sadržaj poruke doživeo kao pretnju.

Šumovi u komunikaciji

Inače, i pre donošenja Mrdićevih zakona, bilo je evidentno da postoje određeni šumovi na relaciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Posebnog odeljanja.

To se najbolje videlo kroz slučaj bivšeg rukovodioca ovog odeljenja Borisa Majlata.

Prema navodima izvora koje je Nova ranije objavljivala, Majlat nije uvek postupao u skladu sa očekivanjima glavnog tužioca Nenada Stefanovića, zbog čega je bio izložen pritiscima.

Majlat je, prema istim navodima, uspevao da se donekle odupre takvim pokušajima.

Pokušaj hapšenja Zdravka Ponoša

Podsetimo, Nova.rs je u aprilu prošle godine objavila da je petočlana komisija Visokog saveta tužilaštva usvojila prigovor tadašnjeg posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal Borisa Majlata i ukinula obavezno uputstvo Nenada Stefanovića kojim je bilo naloženo da se Zdravko Ponoš privede i procesuira zbog objava o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta.

Komisija je ocenila da Stefanović nije imao ovlašćenja da formira predmet u Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal niti da Majlatu izdaje takva uputstva.

Predmet je potom dostavio rukovodiocu VTK, tužiocu Borisu Majlatu, uz "obavezno uputstvo za rad" kojim je nalagao da se Ponoš odmah "privede dežurnom tužiocu i procesuira zbog širenja panike preko društvenih mreža", pisao je naš portal tada.

Identičnih situacija bilo je i sa Majlatovim prethodnikom Brankom Stemenkovićem.