Da li su brisani snimci i ko je odgovoran za propuste? Advokati za Nova.rs otkrivaju šta sve mora da se ispita u slučaju seksualnog nasilja u Mrčajevcima

Dečak iz Mrčajevaca požalio se svojim roditeljima da su ga vršnjaci u njegovoj školi seksualno napastvovali u kabinetu tehničkog vaspitanja. Roditelji su ceo slučaj izneli u javnost, nakon što, prema njihovim rečima, nadležne institucije nisu adekvatno reagovale.

Slučaj je od strane Višeg javnog tužilaštva u Čačku prvobitno označen kao "egzibicionizam", da bi nakon određenog vremena i usled pritiska javnosti došlo do promene i sada se vodi kao polno uznemiravanje.

Advokat Stefan Ćorda za portal Nova.rs objašnjava da je u konkretnom slučaju ključno da tužilaštvo sprovede detaljnu istragu i proveri sve navode koji su se pojavili u javnosti.

"Ako je slučaj odmah prijavljen, potrebno je sprovesti biološko veštačenje, između ostalog i zbog pravilne kvalifikacije dela u odnosu na vreme kada je ono prijavljeno. Takođe, potrebno je utvrditi da li su snimci brisani i veštačiti eventualno obrisane snimke, kao i snimke sa nadzornih kamera. Ukoliko se ispostavi da su snimci brisani ili da je neko uticao na decu, onda se postavlja pitanje krivičnih dela ometanja dokazivanja i pomaganja učiniocu", kaže Ćorda, govoreći o navodima koji su se pojavili u medijima da postoji snimak događaja, te da je on naknadno obrisan.

Advokat Ćorda ističe da je neophodno da sa detetom razgovara tim stručnjaka iz oblasti dečje psihologije i psihijatrije, kako bi se utvrdilo da li je pretrpelo traumu i na koji način je događaj doživelo.

„Takođe, potrebno je utvrditi da li je sklono konfabulacijama, odnosno nenamernom izmišljanju ili dopunjavanju priče, ili da li usled preživljene traume na drugačiji način prikazuje događaje. Tek nakon toga može da se utvrdi dalji tok postupanja“, objašnjava advokat.

Naglašava da je reč o informacijama o kojima se ozbiljno govori u javnosti i tužilaštvo mora da ispita da li je neko manipulisao dokazima i, ukoliko jeste, ko je to učinio.

„Škola u svakom slučaju ima odgovornost, budući da je bila dužna da preduzme sve mere kako bi obezbedila bezbedan boravak dece u školi, sprečila nasilje i, ukoliko je bilo potrebno, obezbedila dokaze. Kada je reč o deci mlađoj od 14 godina, ona nisu krivično odgovorna. Eventualno može postojati odgovornost za naknadu štete, ukoliko se bude vodio odgovarajući postupak protiv škole i roditelja dece. Kod dece starije od 14 godina primenjuju se posebne odredbe koje predviđaju vaspitne mere i, u određenim slučajevima, krivične sankcije“, kaže Ćorda.

Smatra da u konkretnom slučaju postoji opasnost da bi, da nije bilo reakcije javnosti, ovako ozbiljna krivična dela ostala u senci i da slučaj ne bi dobio potrebnu pažnju nadležnih institucija.

"Ono što sada sledi jeste i pitanje naknade materijalne štete, koja roditeljima ništa ne znači u smislu posledice koje je njihovo dete pretrpelo, ali je važna kako bi se dokazalo da su pojedinci učestvovali u događaju, bez obzira na njihove godine. Frapantno je i zastrašujuće to što lica, koja su na granici krivične odgovornosti, čine ovako teška dela, dok su mere koje se prema njima mogu preduzeti veoma blage. Pri tome, govorimo o zakonu koji potiče još iz 1995. godine", kaže advokat Stefan Ćorda.

Koja je procedura prijave?

Advokat i nekadašnji sudija Specijalnog suda Vladimir Vučinić za portal Nova.rs objašnjava da bi po pravilu, kada se dogodi ovakav slučaj, roditelji trebalo da prijave događaj policiji, koja o tome obaveštava tužilaštvo.

"U svakom slučaju mora da postupa nadležno tužilaštvo, a postoje i specijalizovana lica koja su obučena za rad sa decom i imaju odgovarajuće sertifikate. Takva lica postoje i u policiji i u odeljenjima Višeg suda. Ne može svaki sudija, policijski službenik ili tužilac da postupa u ovakvim slučajevima, već samo onaj koji je stekao potrebna znanja za rad sa decom", kaže Vučinić.

On navodi da ukoliko tužilaštvo proceni da maloletnik treba da da prvu izjavu policiji, to se obavlja u policiji i tada se sačinjava službena beleška.

"Maloletnik izjavu mora da da u prisustvu roditelja ili staratelja. Ta izjava sama po sebi nije dokaz na sudu, već predstavlja dokaz o prikupljanju obaveštenja. Nakon toga, sve informacije se dostavljaju tužilaštvu, gde tužilac odlučuje da li će podneti zahtev za pokretanje pripremnog postupka protiv nekog od osumnjičenih", kaže on.

Advokat dodaje da u ovom slučaju postoje tri kategorije odgovornosti, odnosno deca mlađa od 14 godina ne mogu odgovarati, dok su odgovorna lica mlađi maloletnici od 14 do 16 godina i stariji maloletnici od 16 do 18 godina.

"Ukoliko je reč o licu koje može biti osumnjičeno za krivično delo protiv polnih sloboda, ulazi se u pripremni postupak. Taj postupak ne vodi tužilaštvo, već tužilac podnosi predlog, nakon čega maloletnik ide kod sudije za maloletnike. Osumnjičeni daje izjavu i mora da ima advokata, a nakon toga se poziva oštećeni, koji takođe mora imati advokata, i daje izjavu sudiji", kaže naš sagovornik.

On ističe da zavisno od težine krivičnog dela, može da se primeni neki od vaspitnih naloga, ukoliko je za delo propisana kazna do pet godina zatvora.

"Nakon toga sudija ne donosi konačnu odluku o sankciji, već to čini veće za maloletnike. Dakle, početna faza postupka odvija se u policiji, zatim se postupak nastavlja pred tužilaštvom, potom pred sudijom za maloletnike, a na kraju pred većem koje donosi odluku. Najčešće se izriču vaspitne mere, dok za teža krivična dela može biti izrečena i kazna maloletničkog zatvora", kaže advokat Vladimir Vučinić.