60
Međunarodni beogradski sajam knjiga, 68. po redu, završen je 2. novembra primopredajom "Otvorene knjige" Tunisu.
Sajam knjiga, jedna od naših najvažnijih kulturnih manifestacija, koja se ove godine održavala u najmučnijoj atmosferi, završen je juče. Iako još uvek nema zvaničnih podataka o posećenosti ove manifestacije, većina onih koji su od 25. oktobra do 2. novembra posetili Beogradski sajam reći će da Sajam knjiga nikada nije bio prazniji i tužniji…
Zvanično, kraj 68. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga obeležen je juče primopredajom „Otvorene knjige“ koju je ambasador Republike Кipar u Srbiji Andreas Fotiu predao ambasadorki Republike Tunis u Srbiji Imen Lažili Amari.
Ambasador Fotiu zahvalio se na gostoprimstvu i saradnji domaćinima i organizatorima manifestacije, saopštili su organizatori Sajma knjiga – Beogradski sajam. Кipar je ove godine prvi put bio počasni gost, i imali su, istakao je ambasador, odlično iskustvo. Zahvalio je kolegama koji su došli s Кipra, iz Ministarstva kulture Republike Кipar, kao i onima koji su radili na štandu i time doprineli da se uspešno predstave posetiocima Sajma knjiga.
– Sa velikim zadovoljstvom predajem štafetu Tunisu, sledećoj počasnoj zemlji gostu Sajma. Uveren sam da će ona sa svojom bogatom tradicijom i kulturnim glasom nastaviti ovaj prelepi most komunikacije koji Begradski sajam knjiga gradi svake godine – zaključio je ambasador.
A ambasadorka Imen Lažili Amari naglasila je na ceremoniji da je za Tunis velika čast što je izabran za zemlju počasnog gosta. Istakla je i da ovaj izbor odražava ne samo dosledno i posvećeno kulturno prisustvo Tunisa u Srbiji i širom balkanskog regiona, već i dubinu tuniske kulture i istaknuto mesto koje knjige i književnost zauzimaju u u toj zemlji, kao i odlične prijateljske odnose između naše dve države.
– Ovo nije prvi put da Tunis učestvuje na Sajmu, a sigurno neće biti ni poslednji. Naša zemlja učestvuje već nekoliko godina, pokazujući time izbor tuniske vlade da promovisanje kulture uopšte, a naročito promovisanje knjiga, bude kamen temeljac nacionalnog projekta – saopštila je ambasadorka i najavila da će na Sajmu knjiga 2026. godinu Tunis posetiocima ponuditi bogat i raznovrstan program.
Predsednik Nadzornog odbora Beogradskog sajma Marko Blažić naglasio je da je na manifestaciji učestvovalo 416 direktnih izlagača, od čega 325 domaćih i 91 iz inostranstva, da je Sajam knjiga održan na više od 30.000 kvadrata bruto izložbenog prostora, a da se tokom smotre odigralo više od 400 programa u organizaciji Beogradskog sajma i izdavača, i da su predstavljene četiri izložbe.
Na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, osim izdavača iz Srbije, učestvovali su i izlagači iz Belorusije, Grčke, Gruzije, Italije, Irana, Maroka, Nemačke, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Rumunije, Rusije, Tunisa, Hrvatske Crne Gore i Švedske.
Ovogodišnji Sajam knjiga, kako su saopštili organizatori, pratilo je više od 1.000 novinara, snimatelja i fotoreportera elektronskih, štampanih i onlajn medija, akreditovanih za praćenje manifestacije, i to iz 14 zemalja.
Još i pre početka Sajma knjiga ogromna halabuka podigla se u javnosti zbog odluke organizatora da se Sajam knjiga održi u vreme kada se obeležava godišnjica pada nadstrešnice. I zbog toga što Beogradski sajam nije uvažio zahtev većine izdavačkih kuća da se ovogodišnji Sajam knjiga pomeri za raniji datum kako tradicionalno najudarniji dan – subota ne bi koincidirao s godišnjicom tragedije u Novom Sadu, ali i zbog podizanja cene zakupnina prostora u halama dvadesetak izdavača, među kojima su „Clio“, „Arhipelag“, „Geopoetika“, odlučilo je da prvi put posle mnogo godina ne učestvuje na Sajmu knjiga.
A većina izdavača koji su, ipak, odlučili da učestvuje na 68. Sajmu knjiga, od „Lagune“, preko „Kreativnog centra“ do „Derete“, rešili su da svoje štandove tog 1. novembra zatvore i tako odaju počast stradalima u padu nadstrešnice. O odluci su i pismenim putem obavestili upravu Beogradskog sajma. Međutim, Iz Beogradskog sajma im je stigao, usred održavanja manifestacije, nepotpisani dopis u kojim se preti finansijskim penalima ukoliko ne budu radili 1. novembra. Uprkos pretnjama, većina štandova 1. novembra bila je zatvorena, i prekrivena crnim platnom… Među izdavačima koji nisu otvorili štandove bili su „Štrik“, „Laguna“, „Čarobna knjiga“, „Kontrast“, „Sumatra“, „Dereta“, „Dokaz“, „Treći trg“, „Plato“, „Odiseja“, „Akademska knjiga“, „Pčelica“, „Makondo“, „Otvorena knjiga“, „Kreativni centar“, „LOM“, „Veseli četvrtak“…
Na Sajmu knjiga je 1. novembra bilo veoma malo ljudi, a u 11. 52 svi prisutni 16-ominutnom tišinom odali su počast novosadskim žrtvama.
Upravo prohujali Sajam knjiga posetilo je ukupno – 134.750 ljudi. Ako se ovogodišnja poseta uporedi s onom iz 2024, kad je kroz sajamske kapije prošlo više od 200.000 posetilaca, sve je jasno.
Većoj poseti Sajma knjiga nije pomogla ni odluka organizatora da svaki pojedinac koji donese dve knjige 1. novembra „osvoji“ besplatnu posetu, niti najava da će deo prihoda od ulaznica donirati porodicama nastradalih u padu nadstrešnice…
U toj akciji „Jedan posetilac – dve knjige – jedna ulaznica“, sprovedenoj 1. novembra, prikupljene su 3.802 knjige, koje će biti poklonjene bibliotekama u ruralnim područjima Srbije, a Beogradski sajam će, kako su saopštili, iznos od 1.000.000 dinara donirati porodicama nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Uprkos svemu, ostaje gorak ukus…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
