Od momenta dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2013. godine iz Srbije je počelo ubrzano iseljavanje. Da je u toku opšta „bežanija“ potvrđuju zvanični podaci Evropske agencije za statistiku, koji govore da je boravišnu dozvolu u zemljama EU prvi put zatražilo i dobilo od 2013. zaključno sa 2021. gotovo 350.000 građana Srbije, odnosno jedan ceo Novi Sad. U ovu brojku nisu uračunati oni koji u zemljama EU borave ilegalno, a takvih je prema nezvaničnim procenama još upola toliko.
Od devedesetih godina pa do danas Srbiju je napustilo više od milion građana. Taj trend odlaska iz zemlje praktično od tada do danas nije zaustavljen. Te brojke su samo u kratkim periodima stagnirale. Poslednjih 10 godina, praktično od dolaska SNS na vlast, ponovo ubrzano rastu.
Prema zvaničnim podacima Eurostata iz Srbije je samo u zemlje EU 2013. godine otišlo nešto više od 23.000 građana, a 2019. na tom spisku je bilo tri puta više „izbeglih“, odnosno više od 62.000 građana Srbije.
Koliko je stanje alarmantno možda najbolje pokazuje podatak da se iz Srbije odlazilo čak i u piku pandemije koronavirusa tokom 2020. godine kada su granice gotovo svuda bile zatvorene. Sve to nije omelo skoro 42.000 ljudi da ode.
Kada se sve sabere od 2013. zaključno sa 2021. iz Srbije je otišlo zvanično 347.623 građana.
Pored ovih podataka treba imati u vidu i da je broj onih koji su otišli da rade „na crno“ najmanje još polovina od onih sa dokumentima. Tako se dođe do brojke od skoro pola miliona otišlih. Najviše, čak 80 odsto njih, odlazi u zemlje Evropske unije, a najčešći razlog je posao.
PROČITAJTE JOŠ
Odliv mozgova – raj za diktatora
Profesor Filozofskog fakuletet Ognjen Radonjić u razgovoru za Novu kaže da ove brojke nisu nimalo dobre te da zemlja koja je u ovakvom demografskom sunovratu apsolutno nema čemu da se nada.
On ističe da je veliki problem to što nam odlazi obrazovano stanovništvo.
„Na političkom planu, sa iseljavanjem obrazovanih ljudi gubi se na demokratskom potencijalu i kapacitetu zemlje – činjenica je da u demokratskim zemljama živi bolje obrazovana populacija nego u siromašnim, autokratskim državama. Dakle, ovaj odliv stanovništva je raj za diktatora, to jest kolonijalnog upravnika, ali i za strane ulagače koji u zemljama maticama imaju neto priliv radne snage, dok na terenu perifernih ekonomija ili bolje rečeno kolonija imaju jeftinu radnu snagu sa dozvolom da ekološki spaljuju zemlju koja je zbog masovnog odliva stanovništva i negativnog prirodnog priraštaja poluprazna“, kaže Radonjić.
Gde Srbi najčešće beže?
Zemlja u koju Srbi najčešće idu, jeste naravno Nemačka. Samo u 2021. od oko 44.000 građana Srbije, čak 16.840 dobilo je boravišnu dozvolu prvi put u ovoj zemlji.
Druga na listi jeste Hrvatska.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže da su prošle godine sproveli istraživanje koje je pokazalo da iz Srbije najviše odlaze ljudi između 25 i 40 godina.
„Hrvatska i Slovenija najatraktivnije su u letnjoj sezoni, kada se masovno, zbog boljih primanja pohrli na primorje, ali deo se zadrži“, kaže Miloš Turinski ispred Infostuda.
Dodaje da je najveći broj oglasa za poslove u inostranstvu zabeležen tokom 2018. i 2019. godine.
Nakon toga sledi pad koji se dogodio kao posledica suočavanja sveta sa globalnom ekonomskom i zdravstvenom krizom.
Najviše se traže vozači i kuvari, zatim slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre.
Sagovornik Nove navodi da je isto istraživanje pokazalo da od 5.500 ispitanih čak 83 odsto ispitanika planira da napusti zemlju. Anketirani su stari 25 i 40 godina.
„Među razlozima odlaska posebno su se izdvojili život u uređenom sistemu, mogućnost za bolja primanja, boravak u zdravijem društvrnom okruženju“, kaže Turinski.
Istog stava je i profesor Radonjić koji napominje da uzrok masovnih odlazaka iz zemlje nisu samo loša materijalna situacija i nizak životni standard.
„Mislim da značajnu ulogu igra i želja ljudi da žive u jednom predvidivom i izvesnijem okruženju snažnih institucija, vladavine prava, efikasne administracije, niske korupcije i kriminala, dobrog obrazovanja i zdravstva itd. Nekako, kao da ovde nema nade za promene, pa je racionalnije otići u već sređen sistem nego ostati ovde i pokušati očistiti sopstveno dvorište“, smatra Radonjić.
Smanjenje nezaposlenosti po Titovom modelu
Profesor Radonjić upozorava da je u Srbiji zabeležen i katastrofalan negativan prirodni priraštaj, odnos broja umrlih i rođenih. Ukupan „višak“ umrlih nad novorođenim, od 2013. do 2021, iznosio je blizu 387.000. Posebno su bile katastrofalne godine pandemije virusa korona (2020. i 2021.) kada je negativan priraštaj u Srbiji bio 130.000, što je jednako gubitku grada veličine Kruševca.
„Zbirno gledano, za period od 2013. do 2021 godine, ne računajući emigraciju bez boravišne dozvole, naša država ostala je bez preko 820.000 ljudi, što je jednako gubitku gradova veličine Novog Sada, Niša , Kragujevca i Jagodine“, zaključuje Radonjić.
Dodaje i da u situaciji masovnog odliva stanovništva treba uzeti u obzir i opadajući broj novorođenih i ubrzano starenje.
„Zbog toga je sasvim moguće hvaliti se rekordno malom nezaposlenošću. Tako je i Tito šezdesetih godina prošlog veka kroz liberalizaciju pasoša drastično smanjio nezaposlenost u Jugoslaviji“, kaže Radonjić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare