Bolnica u Batajnici otvorena je 4. decembra i od tada je primila više od 2.000 kovid pacijenata. Sagrađena je za samo četiri meseca i teško da je bilo koja ustanova pokrenula više kontroverzi i oprečnih stavova – od ekstremnih pohvala, do ekstremnih kritika, od "svemirskog broda" do "Titanika". Nova.rs je sa direktorkom te bolnice, Tatjanom Adžić Vukičević, prošla kroz intenzivnu negu i crvenu zonu, tamo gde se odvija najžešća bitka za živote.
Navukli smo skafandere i punu zaštitnu opremu i nakratko doživeli ono što lekari koji rade u crvenim zonama doživljavaju i preživljavaju već mesecima. Znojenje, neudobnost…
Trenutno, u ovoj bolnici leži 383 pacijenta. Na intenzivnoj nezi je njih 53, a na respiratoru 28. U vreme najjačeg pika epidemije bilo je zauzeto više od 500 kreveta.
Danas, mesec i po dana od otvaranja ove ustanove, zatekli smo čiste i uredne sobe, požrtvovano osoblje i pacijente koji se bore za dah. Videli smo borbu za živote, čuli zvuk respiratora i zatekli scene koje bi razuverile sve one koji sumnjaju u postojanje korone.
Prve noći, odmah po otvaranju bolnice u Batajnici, pomoć je zaražilo 87 pacijenata.
„Pamtiću tu prvu noć po tome što se javila učiteljica sa Medicinskog fakulteta i ona je naš nulti pacijent. Neću nikada zaboraviti bolesnika koji je imao samo 21 godinu, nadljudski napori su učinjeni da se spase njegov život, ali nismo uspeli. Pamtiću i poplavu koja nam se desila“, to su događaji i utisci za nezaborav koje je sa nama podelila direktorka bolnice u Batajnici.
Otvorena je u trenutku kada smo imali gotovo 8.000 zaraženih dnevno i, po svemu sudeći, ova bolnica nam je bila neophodna.
„Gotovo svi kapaciteti su bili ispcrpljeni u Beogradu. Bolesnici su se u stotinama transportovali put Niša, put Vrnjačke Banje… Sanitet koji vozi teške i preteške pacijente sa kiseonikom na toliki put. Imali smo krevete i dobru volju, ali smo morali da smislimo gde će nam biti hitan prijem, gde ćemo raditi trijažu, ko je za intenzivnu, ko za poluintenzivnu negu“, tako nam opisuje epidemiološku situaciju i uslove rada u trenutku otvaranja bolnice.
Najteža misija, kaže direktorka, bila je obezbediti zdravstveno osoblje.
„Imate oko 8.000 zaraženih dnevno i istovremeno desetkovana pojedina odeljenja Kliničkog centra, gde je 42 do 50 posto kadra bilo bolesno od korone, a od preostalog osoblja treba odabrati one za batajničku bolnicu, plus ostaviti i osoblje da radi u Kliničkom centru. Nemoguća misija“, tako je bilo na početku, a sada je, tvrdi, drugačije, i misija je, ipak, uspela.
Nadležni su čuli, shvatili, pa sada ima dovoljno osoblja, koje je na rad u Batajnicu došlo ne samo iz Beograda, već i iz drugih krajeva Srbije.
„Danas je sve skocano, mi smo jedan uigran tim“, tako sada stoje stvari.
Ipak, i dalje je teško i naporno.
„Veliki je napor, veliki je rad, smene su od po šest do osam sati. Radi se mnogo i fizički, ne samo umno. Veliki pritisak, veliko je opterećenje“, objašnjava doktorka Adžić Vukičević.
Među pacijentima je ćak i do dve trećine onih teških slučajeva, sa neizvesnim prognozama.
„Naše intenzivne nege imaju kapacitet od 90 bolesnika. Ako se epidemija pojača, možemo da povećamo. Ova bolest nosi veliku smrtnost. U jedinicama intenzivne nege oko 70 posto bolesnika izgubi bitku. Ipak, mi imamo vrhunski tim anseteziologa koji može da se pohvali time da je u samo jednom danu ekstubirao 10 pacijenata“, priča nam o smenjivanju i previranju života i smrti, dok se oko nas čuju zvuci aparata koji nekome znače život i udah.
Nije korona jedini problem sa kojim se bore. U danu kada je naša ekipa obilazila crvenu zonu, dogodila su se i tri infarkta. Borba je neprestana.
„Ovde se vodi ona najveća bitka za život ljudi. Borimo se da pacijente odvojimo od mašina – teško i dugo se oporavljaju. Navikli smo, ali je teško kada vidite ljude koji su na ivici života i pokušavate da im pomognete, nema ništa teže od toga“, to je ujedno i najpreciznija dijagnoza „crvene zone“.
Najmlađi pacijent u bolnici Batajnica imao je 21 godinu, a najstariji 93. Prosek godina pacijenata koji su trenutno tamo na lečenju je 68.
Doktorka Adžić Vukičević tvrdi da se Srbija bori rame uz rame sa nekim raazvijenijim zemljama.
„Mi smo se za ovo školovali, moramo da budemo na svom zadatku i da pomeognemo ovim ljudima. Ima i onih zluradih koji kažu da je korona sušta laž. Ovo što vidite oko nas je sušta istina“, poručuje doktorka Adžić dok pokazuje na respiratore.
„Medicina i život moraju da pobede“, zaključuje naša sagovornica. Ta bitka i dalje traje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare