One idu u šetnju, izlaze na kafu, odlaze zajedno u kozmetičke salone. Više se i ne obaziru na čudne poglede, a njihv odnos "snajka-svekrva", daleko je od uobičajenog shvatanja na našim prostorima.
Tropski raj Indijskog okeana i rodni Mauricijus, Emili (31) je napustila zbog ljubavi prema mladom Stefanu iz Kragujevca. Na put od preko 9.000 kilometara, krenula je kao „gospođa Nikolić“, a u Srbiji je upoznala svoju novu porodicu.
Iskreno kaže, da nijednog trenutka nije imala predrasude da li će biti prihvaćena zbog toga što je druge boje i druge vere, već nam otkriva da se jedino plašila „da će da umre od hladnoće“.
Emili sada dodaje, da je prebrodila svoj najveći strah i ponosno kaže, da u Srbiji čeka svoju drugu zimu.
„Na Mauricijusu je najniža temperatura 15 stepeni. Pre neki dan, ovde je bilo osam stepeni i nije mi bilo hladno. Rekla sam sebi ‘Oh, pa ja postajem otporna na hladnoću“, kroz smeh nam je ispričala lepa srpska snajka.
Mladom paru, putevi su se ukrstili na Mauricijusu, gde je Stefana, inače softverskog inženjera, poslala kompanija da „podigne“ novo predstavništvo. U međuvremenu, dogodila se ljubav sa grafičkom dizajnerkom, pa i venčanje na belom tropskom pesku.
Svoj život i karijere dalje su nastavili u Srbiji, a iako su sebi mogli da priušte da žive sami, izabrali su porodičnu zajednicu sa Stefanovim roditeljima.
Za razliku od mnogih srpskih devojaka, koje i danas u brak ulaze sa predrasudama prema svekrvama, Emilin osmeh nam govori da je takav život za nju „prava stvar‘‘, a to potvrđuje i prilično dobrim srpskim jezikom.
„Moja svekrva je mnogo slatka i velika mi je pomoć“, iskrena je bila Emili.
Objašnjava da su je u početku ljudi gledali kao „atrakciju“, ali da je sada sve manje toga. Danas, kako kaže, sa svekrvom Vericom najnormalnije odlazi u šetnje gradom i na kafu.
„Ona mi je pomogla da razumem kulturu i shvatim da ljudi koji me čudno gledaju, nemaju nikakve zle namere, već da je to više neka znatiželja“, kaže Emili.
Ljubav između devojke iz Afrike i mladića iz Srbije nije uobičajena pojava na našim prostorima, a za Nikoliće to nije nikakav „sudar svetova“, kako možda izgleda na prvi pogled. Oni žive u harmoniji i toleranciji i kako kažu, uzimaju najbolje iz obe kulture.
Svekrva Verica, za Nova.rs otkriva, da se mnogo obradovala kada je čula da će dobiti snajku iz daleka i da Emili od prvog dana posmatra kao svoje dete.
„U moje vreme, ja sam imala veliki strah, kako ću ja sad sa svekrvom, pa nova porodica, ali sada su hvala bogu druga vremena. Ja sam Emili prihvatila kao svoje četvrto dete, pošto imam troje dece. Njena majka je daleko i naravno da sam uz nju za sve što treba, jer ona ovde nema nikog bližeg osim nas“, rekla je Verica i dodala da je pre dva meseca postala i tašta, pa sad, kako kaže, „ima petoro dece“.
Život u ovoj kulturološki neuobičajenoj porodici, funkcioniše tako što Verica odlazi na posao, a Emili radi od kuće. Snajka i svekrva kuvaju „na smenu“, a Verica nam otkriva i da je pre nekoliko dana bila iznenađena ručkom.
„Emili je prvi put sama spremila sarmu i proju. Obično me pita za recept kada hoće da spremi neko srpsko jelo, a ovoga puta je sve sama uradila. Verovatno je našla na internetu i htela da me iznenadi. I ja volim da spremam jela koja se njoj sviđaju. Ugađamo jedni drugima i hvala bogu što je tako“, opisuje Verica svoj odnos sa snajkom.
Emili: Nije mi se svideo ajvar
Za Emili, kao ostrvljanku iz Indijskog okeana, mnogi ukusi hrane u Srbiji, u početku su bili neobični, a za Nova.rs kaže da joj se nije svideo ajvar, u koji se inače, „kunu“ svi Srbi. Međutim, to nije uvredilo njenu porodicu, a Emili je u međuvremenu zavolela ovaj ukus.
„Prve godine, Verica me je pitala da joj pomognem da spremi ajvar. Pa, tu ima toliko posla i kako posle da ne voliš ajvar kad ti toliko treba da ga spremiš“, otvorila nam se Emili.
Nikolići u kući podjednako govore srpski i engleski, ali je kako ističu, Emili svakog dana sve bolja u savladavanju novih reči.
Interesuju je i srpski običaji, a nedavno je kako kaže, sa svekrvom „vežbala da igra kolo po kući“, kako bi na svadbi Stefanove sestre mogla da se veseli kao i svi ostali gosti.
Ipak, Emili podvlači da srpski jezik najbolje uči kroz našu muziku i pesme, a onda nam je ova devojka sa dalekog Mauricijusa otkrila i svoj raskošan glas pevajući pesmu „Emili“ Zdravka Čolića. Ta pesma joj je kako kaže, bio prvi susret sa srpskom muzikom, ali dodaje da je lepotu naše muzike zavolela gledajući film o Tomi Zdravkoviću, da joj je pesma „Za Ljiljanu“ među omiljenima i da je rado peva na porodičnim okupljanjima.
Svekrva Verica opisuje i da je u njihovoj kući bio „poseban praznik“, kada im je u goste dolazila Emilina majka i da je srećna što je upoznala priju.
„Majka, kao i svaka majka uvek brine, polazim od sebe. Kada je prija odlazila, rekla je ‘sumnjala sam u to što Emili priča da joj je lepo ovde i da je prihvaćena, a sad idem mirna, srce mi je na mestu‘. Meni kao majci, mnogo znači što je dolazila i što je videla kako je ovde“, zaključila je Verica.
Na Mauricijusu mladi dugo žive sa roditeljima
Emili nam na kraju otkiva i pojedinosti kultre svoje daleke zemlje. Kaže da su deca i mladi na Mauricijusu, vezani za svoje roditelje, te da velika većina živi sa roditeljima tokom studija i kasnije kada zasnuju svoje porodice.
„Mi rastemo i nastavljamo da živimo sa roditeljima. Dok sam studirala ja sam i dalje živela sa roditeljima, pa i kasnije kada sam završila studije. Tačnije, preselila sam se na sprat, imala sam svoj stan, ali je to i dalje u roditeljskoj kući. Mnoge porodice na Mauricijusu razvijaju se zajedno, a kada se mladi udaju i ožene i dobiju svoju decu, ne odlaze od roditelja, već prošire i dozidaju kuću i nastavljaju da žive zajedno“, otkrila nam je lepa Emili sa Mauricijusa.
BONUS VIDEO: Nacionalni parkovi u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare