Imaju li banke pravo na naplatu troškova obrade kredita i dalje je tačka sporenja bankara s jedne i udruženja za zaštitu potrošača s druge strane. U studiju N1 mišljenja su, posle dva i po meseca, ponovo na istu temu sučelili Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja potrošača Efektiva - ovaj put posle novog stava, tj. dopune starog, koji je doneo Vrhovni kasacioni sud. I dok Vasić tvrdi da je prikaz efektivne kamatne stope u ugovoru o kreditu koji sadrži i trošak obrade zajma sasvim dovoljan za zakonitost naplate ovih vrsta provizija, Gavrilović postavlja pitanje - kako je moguće da se na ime istog troška rada službenika banke naplati manji iznos kod zajma manje vrednosti, a viši kod kredita veće vrednosti, kada je rad - isti.
Dopunjen pravni stav koji bankama daje pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma, uznemirio je javnost. Ispred Vrhovnog kasacionog suda u ponedeljak je održan protest – advokati navode da je ovakvom dopunom stava VKS iz 2018. godine na velika vrata uvedena pravna nesigurnost, banke da „nema ni pobednika, ni pobeđenih, ali da je na dobiti ekonomija naše zemlje“, dok udruženja potrošača poručuju da u Srbiji više nema pravne sigurnosti, prenosi N1.
Vasić poziva dužnike u sudskim sporovima da poruku tužbe, dok Gavrilović ističe da nije siguran da će „ovako ostati“
„Izmena stava VKS ima dva efekta. Prvi se odnosi na građane koji su pokrenuli sporove i koje je Vrhovni kasacioni sud svojim stavom iz 2018. ‘navukao’ da tuže banke“, kaže Dejan Gavrilović iz Efektive.
Povezane vesti:
Postoji, navodi on, oko 2.000 rešenja Vrhovnog kasacionog suda koja su sva bila u korist dužnika.
„Međutim, neko je izvršio pritisak da se to promeni, jer bankari mesecima kukaju da im se pravi veliki broj sporova za ono za šta su sami krivi. Sada će po novom stavu VKS svi sporovi biti okončani u korist banaka i građani će plaćati sudske troškove“, navodi Gavrilović.
Drugi efekat je, kaže, gubitak pravne sigurnosti i smisao vođenja sudskih sporova.
Vladimir Vasić iz Udruženja banaka Srbije ponavlja da banke već nekoliko godina na isti način tumače stav VKS, gde, kako navodi, piše da banke imaju pravo na naplatu troškova obrade kredita ako to nedovsmisleno prikažu klijentu. Takođe, dodaje, piše i da je efektivna kamatna stopa nedvosmislena cena usluge.
„Imamo neki pravni vakum koji je nekima dao pravo da tumače da banka treba da kaže strukturu tih troškova. Mi smo tvrdili da je to greška jer to ne postoji nigde u okruženju. Ni na vašoj TV, ako minut reklame košta 10.000 dinara niko ne pita koliko od toga košta kamerman, koliko ide na platu, prostor… „, objašnjava Vasić.
Troškovi za obradu kredita, naglašava, spadaju u efektivnu kamatnu stopu, još od 2005. godine kada je to svojom odlukom o jedinstvenom načinu obračuna kamatnih stopa definisala Narodna banka Srbije.
„Troškovi obrade kredita nisu cena usluge koju klijent dobija. Trošak mora da bude iskazan. Objasnite nam onda to na primeru dva kredita: ja se zadužim 1.000 evra i na to platim 20 evra troška obrade kredita, a vi za 10.000 evra i od vas banka naplati na ime istog troška 200 evra. Pa šta je to skuplje kod vašeg kredita kada se isti posao obavi“, upitao je Dejan Gavrilović.
Vasić na to odgovara da je cena koštanja kredita izražena u efektivnoj kamatnoj stopi.
„Trošak obrade kredita je rad koji je uložio službenik. Danas imate i skalu – za manje kredite službenik ima manje posla da ga obradi“, odgovorio je Vasić.
On je ponovio da banke neće od dužnika tražiti da plate bančine troškove i troškove njenog advokata u sudskom sporu.
„Udruženje banaka je izdalo saopštenje. Pozvali smo dužnike da povuku tužbe ili ako ih izgube po stavu VKS nećemo im tražiti da plate sudske troškove banaka i njenih advokata. Svako plaća svoje“, potvrdio je Vasić.
On tvrdi i da je Udruženje banaka u poslednja dva dana primilo preko 250 poziva klijenata.
„Sada dolazimo do toga da je neko imao neki motiv da do ovoga dođe. Ti ljudi nam se žale da ne mogu da dođu do svojih advokata“, rekao je Vasić, naglašavajući da postoje čestiti advokati i oni drugi koji su – ‘namirisali biznis’.
Građani su im se, navodi, žalili da su im „neka deca dolazila i skupljala ovlašćenja“.
„Evo, sad 250 ljudi ima problem. Traže način da izađu iz priče, a ne mogu da dođu do advokata“, tvrdi Vasić.
Čudno i još čudnije
„Zar nije nekom čudno da imamo 150.000, 200.000 nekih tužbi“, upitao je Vasić.
Gavrilović dodaje da postoje još neke „čudne paralele“
„Nigde banke nisu bile naterane da vrate 50 miliona evra na ime jednostranog podizanja kamatnih stopa na kredite. Banke konstantno pljačkaju ovaj narod – i kada su digle jednostrano kamatnu stopu, i kada su primenjivale viši kurs za naplatu rata kredita“, ukazao je Gavrilović.
Odgovarajući na Vasićevu konstataciju da smo sada deo Evrope, Gavrilović je upitao zašto tonismo bili i pre pet godina kada je Evropski sud pravde rekao da je valutna klauzula u švajcarskim francima nezakonita.
„Same banke su kreirale specifične slučajeve i sada se radi zamena teza. Nije tačno da trošak obrade kredita kao deo efektivne kamatne stope znači da je banka upoznala klijenta sa tim. Ako trošak ne postoji banka ne može da ga naplati“, istakao je Dejan Gavrilović.
U korist dužnika
Na pitanje je li nesporno da je VKS do sada donosio rešenja u korist dužnika, Gavrilović odgovara potvrdno.
„Pozvao sam danas desetak advokata i pitao ih da li postoji ijedna revizija koju je Vrhovni kasacioni sud doneo u korist banke. Rekli su mi da – ne postoji“, tvrdi Gavrilović.
On je naveo i primer rešenja VKS iz marta ove godine prema kojem je VKS odbio žalbu banke po tužbi za nplatu provizije za NKOSK. A sada će, kaže, taj isti sud da presuđuje u korist banaka.
„Oko 150.000 tužbi jeste nezabeleženo u svetu, ali ovo su kreirale same banke“, ponovio je Gavrilović.
Na to je Vasić upitao ko je to kreirao.
„Osnivaju se udruženja, udruženje kreira tražnju za pokretanjem tužbi, anžguje advokate. Kad oni ostvare profit , deo novca vrate udruženju. Da li je to slučaj kod Gavrilovića – ne znam“, rekao je Vasić.
„Sve i da je to moguće, potpuno je nebitno da li sam ja uzeo proviziju ili sam uzeo sve od advokata – a nisam uzeo proviziju, to ne menja činjenicu da su banke pokrale više od 100 miliona evra samo po osnovu provizija“, navodi Gavrilović.
Šta će biti s dužnicima u postupku
Banke, ponavlja Vasić, neće tražiti naknadu svojih troškova i troškova svojih advokata.
„Moj savet dužnicima je da povuku tužbe – očigledno je stav nekih interesnih grupa da motivišu ljude da tuže banku. Onda se klijenti žale da su tužili banku, a ne mogu da dobiju kredit. Pa kad imaš opciju da si sa nekim u sporu ne može da dobije kredit“, ističe Vasić.
Gavrilović, pak, kaže da nije siguran da će „ovako ostati“.
„Ako ostane ravnaćemo se prema tome. Videćemo šta će biti – novi protest najavljen je za petak“, rekao je Gavrilovi ponovo naglašavajući da je ovim stavom VKS urušena pravna sigurnost zemlje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar