Poslednjih deset godina Srbija je drastično nazadovala u pogledu slobode medija, a o tome svedoče i međunarodni izveštaji. Današnji Svetski dan slobode medija naša zemlja dočekuje u, prema ocenama domaćih udruženja novinara, medijskom mraku, a sam položaj medijskih radnika je loš, i pored ugrožene ekonomske egzistencije i loših uslova rada, suočavaju se i sa bezbednosnim rizicima, poput pretnji, verbalnih napada ili čak i hapšenja, kakav je bio slučaj sa novinarkom portala Nova.rs Anom Lalić 2020. godine.
Ovogodišnji izveštaj Reportera bez granica o medijskim slobodama stavio je Srbiju na 79. mestu od 180 zemalja u svetu. Iako je Srbija u poređenju sa prethodnom godinom napredovala za više od deset mesta, naša zemlja se i dalje nalazi na spisku „problematičnih“. Srbija je na ovoj skali najgora od svih bivših država SFRJ, a u regionu je od nas jedino gora Albanija.
Takođe, u izveštaju Amnestija (Amnesty International) za 2021. godinu su kontatovani napadi vlasti i provladinih medija na novinare i nevladine organizacije. Tako se u tom izveštaju precizira da je u avgustu, kada su vlasti intenzivirale tu kampanju, čak 70 nevladinih organizacija i nezavisnih medija zatražilo pomoć Ministarstva za ljudska prava.
U kakvom stanju naša zemlja dočekuje Svetski dan slobode medija, možemo videti ne samo u saopštenjima domaćih novinarskih udruženja, već i u praksi, odnosno ponašanju pojedinih predstavnika vladajuće koalicije, ali i odnosa predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema pojedinim novinarima.
Nije nepoznato srpskoj javnosti da je predsednik Srbije poslednjih nekoliko godina na konferencijama za novinare pojedine medijske kuće nazivao „američkom televizijom“ ili „tajkunskim medijima“. U svojim obraćanjima bi tako i „slučajno“ mešao imena novinara koji se uredno predstave, pa bi tako Željko Veljković sa Njuzmaks Adrije postao „Živko sa N1“.
Građani imaju prilike da na konferencijama predstavnika vlasti slušaju i naručena pitanja prorežimskih medija, a koja se koriste i za obračun sa nezavisnim medijima u Srbiji. Napadi na medijske kuće nisu nepoznati ni u zakonodavnom telu – Skupštini Srbije. Pa je od vladajućih poslanika, posebno došla do izražaja poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Biljana Pantić Pilja koja je na sednici Skupštine Srbije nazvala televiziju N1 i Nova S „antisrpskim medijima, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima“.
Svetski dan slobode medija, Srbija dočekuje sa medijskim sadržajem koji je preplavljen rijaliti programima, gde se učestalo prikazuje verbalno i fizičko nasilje, kao i govor mržnje. Ovaj sadržaj se građanima prikazuje i sa nekoliko nacionalnih frekvencija.
Na zahtev pojedinih građana i organizacija da se ovakvi sadržaji koji promovišu nasilje i govor mržnje ograniče ili ukinu, za pojedine članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ovo predstavlja „cenzuru i ugrožavanje slobode medija“.
Tome u prilog govori i tvrdnja članice REM-a Olivere Zekić iz 2019. godine kada je navela da je moguće ukinuti rijaliti programe, ali da je to urađeno samo u Severnoj Koreji.
Poslednjih nedelja u javnosti je ponovo pokrenuto pitanje dodele nacionalnih frekvencija, nakon što je Savet REM-a raspisao javni konkurs za dodelu četiri dozvole za korišćenje televizijske frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću, koje u ovom trenutku imaju TV Pink, Hepi, B92 i Prva. Međutim, nejasno je zašto je peta frekvencija, koju je koristila TV Avala, upražnjena već osam godina, iako donosi novac državi.
Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a, ranije je za „Novu“ rekla da postoji mogućnost dodele i te pete dozvole, ali da se sada ne razmatra.
Ovo je pokrenulo i spekulacije da se država odriče tog novca jer ne želi da frekvenciju dodeli medijima poput televizije N1 i Nova S, koje su zainteresovane za dobijanje iste.
Jedna od verzija o kojoj se u poslednje vreme često govori je da se dozvola čuva za drugi medij u stranom vlasništvu, koji pak nije kritičan prema vlasti i koji priprema svoj TV kanal.
Nezavisni novinari u Srbiji suočeni su i sa bezbednosnim rizicima u svom radu, od pretnji do verbalnih ili fizičkih napada, pa i do hapšenja. Domaća javnost još uvek se oporavlja od slučaja novinara Milana Jovanovića, kojem je u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine zapaljena kuća.
Naime, kuća u kojoj su bili njegova supruga i on zapaljena je, kada je u garažu, koja je u sastavu kuće, bačen molotovljev koktel. Jovanović i njegova supruga su uspeli da izađu iz kuće.
Suđenje za paljenje kuće Jovanovića se ponavlja pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu kojom je bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekavanja na paljenje kuće novinara Žig infa.
Srpskoj javnosti i dalje je poznat slučaj novinarke portala Nova.rs Ane Lalić koja je uhapšena 2020. godine zbog izveštavanja o neadekvatnoj medicinskoj opremi u bolnici u Novom Sadu.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su 1. aprila 2020. godine izvršili pretres stana novinarke Ane Lalić i tom prilikom konfiskovali deo njene opreme za rad. Ona je smeštena u pritvor, zbog sumnje da je objavom članka navodno izazvala paniku i nemir, a puštena je 2. aprila i kirivčna prijava protiv nje je odbačena.
Novosadski novinar Dinko Gruhonjić godinama se suočava sa pretnjama, a poslednjim pretnjama bio je izložen nedavno, ovaj put su bili izloženi i njegovi članovi porodice – deca, supruga i sestra.
Naime, 25. aprila osoba koja se predstavila kao Srbin i četnik, putem Fejsbuka je u više navrata uputila pretnje Gruhonjiću i članovima njegove porodice najvulgarnijim izrazima, optužujući ga da je „izdajica“.
Nedavno je pretnjama bila izložena i Isidora Kovačević, glavna i odgovorna urednica Podrinskih. Ona je dobila preteću poruku, nakon što je na društvenim mrežama objavila fotografije funkcionera SNS-a i bivšeg narodnog poslanika Aleksandra Peranovića, koji je istovremeno direktor Fonda PIO Šabac i nalazi se na čelu šabačkog hipodroma, uz komentar „kad ti stranka bira društvo“.
Glavnoj i odgovornoj urednici Podrinskih su i ranije upućivane pretnje, između ostalog i „da je potreban metak njoj i njenoj porodici“. Takođe, u decembru prošle godine Šabac je bio izlepljen poternicama kojima se tražila glava novinarke. Ni u jednom slučaju niko nije odgovarao.
Novinari u Srbiji nalaze se i u teškoj ekonomskoj poziciji, a u prilog tome govore i istraživanja pojednih udruženja.
Sindikat novinara Srbije (SINOS) je povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada pozvao sve sindikate u medijima da formiraju zajedničku mrežu sa ciljem da se obezbedi bolji i sigurniji položaj novinara i medijskih radnika.
Sindikat je tom prilikom naveo da većina novinara i medijskih radnika u Srbiji prima malu, često minimalnu zaradu, da, rade dva posla, imaju lako raskidive ugovore o radu, ili ih uopšte nemaju, mnogima prekovremeni rad nije plaćen, ne mogu da koriste zakonsko pravo na bolovanje i godišnji odmor, a da poslodavci u privatnim medijima zabranjuju i na svaki način obesmišljavaju sindikalno udruživanje.
Kada se govori o frilens novinarima, nedavno istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) pokazalo je porast društveno-ekonomskih problema novinara i medijskih radnika u Srbiji, a njih 56 odsto je zadovoljstvo visinom primanja.
Od anketiranih „frilensera“ samo 22 odsto je angažovano po ugovoru na neodređeno vreme i tek sedam odsto po ugovoru na određeno vreme, dok su svi ostali angažovani po ugovorima koji su van radnog odnosa i samim tim stavljaju ih u prekarni položaj, jer su lišeni svih prava iz radnog odnosa.
Ti novinari imaju niske i neredovne zarade, nizak stepen zadovoljstva svojim radnopravnim i društveno-ekonomskim položajem, a neretko su nosioci rizika poslovanja. Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ukazalo je danas da na javnoj sceni dominiraju lažne vesti i propagandne informacije čiji kreatori se najčešće nalaze na pozicijama političke moći, a da je govor mržnje postao normalizovan u političkom narativu.
„Informativna blokada onemogućava podsticanje kritičke svesti. Informacije postaju ključna poluga za manipulisanje javnim mnjenjem. Službenici takve propagande su i brojni kvazimediji i antinovinari koji su zapravo glasnogovornici populističkih i antidemokratskih politika“, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu NUNS-a. i dodato da često napadima na novinare prethode prozivke i etiketiranja novinara od državnih zvaničnika ili lokalnih političara koji time zapravo podstiču nasilnike i nasilje prema profesionalnim novinarima.
BONUS VIDEO: Žaklina Tatalović: Zašto se Vučić kaje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare