Estetski zahvati, mršavljenje metodom smanjenja želuca, stomatološke intervencije, ali i lečenje srčanih oboljenja i najtežih oblika raka po najnižim cenama i upitnom kvalitetu, pružaju bolnice u Turskoj, a građani Srbije više od 10 godina odlaze u ove ustanove po medicinsku pomoć. U Turskoj se do sada lečilo desetine hiljada naših pacijenata, a terapije i intervencije, plaćali su iz “svog džepa” ili putem brojnih fondacija, prikupljanja novca preko SMS poruka, iako je lečenje u ovoj zemlji često nesigurno i rizično.
Pročitajte još:
Do 2011. pacijenti iz Srbije odlazili su na operacije srca u Tursku, o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Međutim, ova praksa je ukinuta kada su uvedene jedinstvene liste čekanja za kardiovaskularne bolesti.
Lečenje u Turskoj, ipak je sve češća pojava među obolelima u Srbiji, a najveći broj pacijenata su mladi ljudi i deca. Lečenje u inostranstvu se međutim, u sve više slučajeva završava tragično.
Podsetimo na slučaj desetogodišnjeg Davida Petrovića, koji je nakon višegodišnjeg lečenja u Beogradu, sa porodicom otišao u Tursku u bolnicu “Medipol” na transplantaciju, kako bi pobedio akutnu leukemiju. Uprkos lavovskoj borbi i bezgraničnom optimizmu, David je nažalost preminuo, ne dočekavši presađivanje koštane srži. Preko fondacija iz Srbije, ovoj bolnici je uplaćeno 150.000 evra, ali su oni po smrti deteta zahtevali uplatu duga od dodatnih 39.000 evra, zbog čega roditelji nisu mogli da preuzmu telo deteta. Nakon uključivanja ambasade Srbije u slučaj, bolnica je popustila i dečak je sahranjen u svojoj zemlji, a roditelji sada spremaju tužbu protiv ove ustanove.
Pre Davida, u aprilu ove godine, u Turskoj je preminuo i Stefan Avakumović (24), koji je posle samo nedelju dana boravka u ovoj zemlji, umro usled komplikacija kancera na debelom crevu.
Takođe, za naš portal nedavno je govorio i Zoran Obradović (38) iz Beograda, koji je 2018. godine u saobraćajnom udesu povredio rame i od iščašenja, usled niza lekarskih grešaka, došao do potpunog invaliditeta i onesposobljenosti za rad i normalan život. Greške u lečenju, napravljene su prvo u Institutu za ortopediju “Banjica”, a potom u bolnici “Bezmiale” u Istanbulu, gde je operaciju platio 10.000 evra, a posle koje je ostao težak invalid, zbog čega je najavio tužbu.
„U Turskoj su lekari predložili intervenciju koja je bila eksperimentalna. Izvadili su mi tetivu iz noge, sa strane butine, i presadili su je u rame. Uveravali su me da ću tako dobiti bolju amortizaciju, odnosno pokrete u ramenu, ali je nastao totalni haos jer sam posle toga u potpunosti izgubio svaki osećaj u zglobu, sad i sa nogom imam problema, a ostao je veliki i ružan ožiljak“, ispričao je Zoran za Nova.rs.
Uprkos očiglednim propustima i lekarskim greškama, privatne bolnice u Turskoj sve su popularnije, najviše zbog nižih cena u odnosu na ustanove širom Evrope. U turskim privatnim klinikama mogu se uraditi i laserske, estetske i kozmetičke intervencije, a svaki tretman je jeftiniji od onoga koje bi strani pacijenti dobili u svojoj zemlji.
U Tursku takođe odlaze građani Srbije i na popularnu operaciju “za mršavljenje”, tokom koje pacijentima smanjuju želudac i koju neretko prate brojne komplikacije, a ovaj zahvat može imati i smrtni ishod. Naši ljudi se iz Turske, samo 24 sata posle operacije, vraćaju avionom i tako rizikuju život. Inače, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) je jedina državna ustanova u kojoj besplatno rade ovu operaciju, dok u privatnim klinikama košta od 5.500 do 7.000 evra, u Evropi je od 8.000 do 12.000, dok je u Turskoj najjeftinije od 2.500 do 7.000 evra.
“Iz Turske se ljudi masovno vraćaju sa zdravstvenim problemima nakon ove operacije i žale se na teške posledice zahvata. Svakako moj savet onima koji planiraju odlazak na ovu operaciju je da se prvo detaljno raspitaju i da ne žale novac jer su njihovo zdravlje i život u pitanju“, kaže za Nova.rs docent dr Dejan Veličković.
Osim smanjenja želuca, u Tursku se sve češće ide i po “zube”, koji pružaju „holivudski osmeh“ za siromašne i postaju veliki trend.
„Iako cena može biti niža, materijali koji se koriste mogu biti toksični i nebezbedni. Krunice koje tamo stavljaju, zahtevaju značajno brušenje zuba do te mere da liče na zube ajkule da bi se postavile biserno bele kapice. To nije slučaj s fasetama (nadogradnja sa prednje strane), ali pacijenti koji prave ‘turske zube’ obično nisu informisani“, objašnjava dr Viktorija Vejtsman, specijalista stomatološke hirurgije, i savetuje ljude da budu oprezni i da se dobro raspitaju kod proverenog stomatologa pre nego što urade fasete ili krunice.
Takođe, osim operacija i lečenja, pacijenti iz Srbije u Tursku odlaze i po lekove, koje tamo mogu kupiti po znatno nižim cenama, a kojih na našem tržištu još nema.
Nataša Nedić (34), koja se neustrašivo, još od 2018., bori sa neuroendokrinim rakom na grliću materice i jedina je žena obolela od ove vrste kancera u našoj zemlji i u regionu, ne može da se leči u Srbiji jer za njenu bolest ovde nema leka.
„Sećam se kada me je doktor u bolnici u Kamenici ispratio iz bolnice i saopštio da ne može da mi pomogne jer imam metastaze na plućima, pa ne sme da me operiše. Rekao mi je da idem kući i tako sam puštena. Tu se moja veza sa lečenjem u državnom sistemu Srbije završila“, priča Nataša.
Ona je međutim, posle dugogodišnje borbe i traganja za pravim lekom, stigla i do Turske. Danas prima imunoterapiju na svake tri nedelje u ovoj zemlji, za koju je potrebno od 8.000 do 10.000 evra, a na svaka tri meseca u Nemačkoj, terapiju dendričnim ćelijama, koja košta 20.000 evra, pa iako je uvek neizvesno da li će imati novca, uporna je i herojski se bori.
Malo je poznata i činjenica da je najviše stranaca koji se leče u Turskoj, sa Kosova i Metohije. Više od 70 odsto novca kosovskog Fonda za zdravstvenu zaštitu završava upravo u privatnim bolnicama u Turskoj. Nedavno su u medijima objavljene spekulacije i sumnje da su mnogi računi pacijenata sa Kosova, koji se leče u turskim bolnicama, zloupotrebljeni, ali ove optužbe nisu dokazane.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar