Širom Srbije vazduh ocenjen kao veoma loš: Ove tri mere bi brzo smanjile zagađenost, a za jednu vam država čak daje i novac

U svim delovima zemlje vazduh je u jutarnjim satima ocenjen kao loš, veoma loš i izuzetno loš, a samo u Prokuplju je dobar.Jedan od najzagađenijih gradova ovih dana je Bajina Bašta, a prate je Zaječar, Vladičin Han, Vranje, Surdulica, Raška, Požega, Pirot, Novi Pazar… U svim ovim gradovima kvalitet vazduha ocenjen je kao “izuzetno” loš.

“Veoma” loš je u Aranđelovcu, Beloj Palanci, Bogatiću, Jagodini, Kruševcu, Nišu, Čačku… a u većini drugih mesta kvalitet vazduha je loš. Kao “prihvatljiv”, označen je samo u Apatinu, Boru, Kosovskoj Mitrovici, Subotici , Sremskim Karlovcima i Mladenovcu.U svim ovim gradovima zabeleženo je prekomerno prisustvo PM10 čestica, kao i PM 2.5, a a očekuje se da će njihova koncentracija u vazduhu dodatno rasti do kraja godine.Predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović za Nova.rs govori o merama koje bi trebalo sprovesti, a koje bi u kraćem vremenskom periodu mogle da dovedu do smanjenja zagađenja.

Individualna ložišta

Naš sagovornik navodi da su svakako najveći izvor zagađenja lokalna, individualna ložišta, od čega samo u Beogradu 300.000 koliko je procenjeno,  i ističe da bi taj problem mogao biti brzo rešen zamenom kotlova.

"Mere bi trebalo da se primenjuju i u svim institucijama koje su državne i to na svim nivoima. Dakle, treba ukinuti sva ložišta i to u iznosu od 100 odsto. Reč je o kotlovima na mazut ili ugalj. Prvo država da reši problem u svojim redovima, pa tek onda da pređe na građane", kaže naš sagovornik.Inače, sredinom ove godine Vlada je usvojila novu Uredbu o unapređenju energetske efikasnosti, koja između ostalog predviđa subvencije građanima za zamenu kotlova za grejanje.

Mediji su pisali da ta zamenu peći država isplaćuje subvencije u iznosima od 70.000 do 90.000 dinara. One mogu idu i do 50 odsto vrednosti same zamene. Četvrtina novca dolazi iz Ministarstva energetike, tj. Uprave za energetsku efikasnost, drugih 25 odsto dolazi od lokalne samouprave, a ostalih 50 odsto troškove snosi samo domaćinstvo.

Električni autobusi na ulicima

Neizostavno, saobraćaj je svakako u vrhu liste uzorčnika zagađenja. Na ulicama su stari automobili, a njihova prekomerna upotreba sve je veći problem.Sagovornik našeg portala pojašnjava da je rešiv i ovaj problem u Beogradu i drugim velikim gradovima. Kako navodi, to se ne rešava samo zamenom automobila, već treba kupiti što više električnih autobusa."Jeftinije je sprovoditi mere kako treba, nego trošiti novac na anuliranje posledica zagađenosti vazduha", kaže Jovanović.

Kontrola i kažnjavanje industrije

Među najvećim zagađivačim, ako ne i najveći, je svakako i industrija. Kao veliki zagađivači pominjani su fabrika guma "Linglong" iz Zrenjanina, "Mei Ta" iz Obrenovca, "ZiĐin" iz Bora, Železara Smederevo...Međutim, postoje primeri, gde se kvalitet vazduha u gradovima koji su važili za izuzetno zagađene ipak malo poboljšao. To je slučaj sa Borom, u kojem je ovih dana kvalitet vazduha ocenjen kao "prihvatljiv"."ZiĐin" se hvalio da je ugradnja filtera omogućila da koncentracija sumpor-dioksida više ne prelazi 50 mikrograma po metru kubnom vazduha.

Ipak, naš sagovornik smatra da još uvek ima posla u toj oblasti industrije."Industrija katastrofalno doprinosi zagađenju vazduha u mnogim mestima. Država ne kontroliše i ne kažnjava velike kompanije čiji pogoni izuzetno zagađuju vazduh, a preduslov svih preduslova je da država radi svoj posao", kaže Milenko Jovanović.****