Šapićevo iznenađenje na Terazijama dobija obrise, ali radovi nisu gotovi ni mesec dana kasnije

U središtu kružnog toka kod hotela Moskva postavljeni su koncentrični krugovi od granita, javlja reporterka N1 koja je jutros obišla radove. Zasad deluje da bi na ovom mestu možda mogla da bude postavljena fontana.

Fontana je zauzimala centralno mesto na Terazijama i u periodu od 1927. do 1947. godine, te nije isključeno da je gradska vlast inspiraciju našla u prošlosti, prenosi N1.

Šapić je još u septembru prošle godine najavio "iznenađenje" na kružnom toku na Terazijama, ne želeći da precizira o čemu je reč.

U aprilu je poručio da će "iznenađenje" osvanuti krajem maja, i "nek se spreme ovi (...) da sikću otrov", što je pokrenulo spekulacije da bi novina u centru grada mogla da bude više puta javno iskazana Šapićeva želja da vođa kontroverznog četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović dobije spomenik u glavnom gradu.

Bez spomenika Draži Mihailoviću

Izvesno je, međutim, da se to neće dogoditi. Naime, iako gradonačelnik na poslednjoj konferenciji za novinare nije želeo da odgovori na pitanje N1 šta bi to uskoro trebalo da osvane na Terazijama, podsetio je da njegov predlog da Mihailoviću bude podignut spomenik u glavnom gradu nije naišao na podršku Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda.

Uostalom, Šapić nikada, barem javno, središte kružnog toka na Terazijama nije predlagao za mesto spomenika četničkom vođi, već obližnji park Terazijska terasa, čija je rekonstrukcija planirana u okviru širenja projekta Beograd na vodi, kao i park Ušće na Novom Beogradu.

Dragoljub Draža Mihailović jedna je od najkontroverznijih ličnosti 20. veka u Srbiji. Kao oficir Jugoslovenske vojske je 1941. odbio da prizna kapitulaciju nacističkoj Nemačkoj, i organizovao je pobunu protiv okupatora. Vremenom je, međutim, ušao u sukob sa partizanskim pokretom, a postoje čvrsti istorijski dokazi o saradnji četničkog pokreta sa nemačkim nacistima i italijanskim fašistima.

Viši sud u Beogradu je 2015. godine rehabilitovao Mihailovića, ne ulazeći mnogo u to da li je odgovoran za zločine koji su mu se stavljali na teret, već utvrdivši da suđenje koje su 1946. godine sprovele komunističke vlasti nije bilo fer.