Projekat „Jadar“ – Investicija veka ili ekološka katastrofa

Društvo 21. okt. 202021:00 > 21:06
Podeli:
Foto: Rio Tinto

Iako je projekat "Jadar" u srpskoj javnosti označen kao investicija veka, žitelji Loznice i okolnih mesta ocenjuju da će ih kompanija "Rio Tinto", koja ga sprovodi u našoj zemlji i njihovom kraju, "zaviti u crno".

Naime, stručnjaci ove anglo-australijske korporacije sproveli su višegodišnja istraživanja minerala jadarit (natrijum-litijum-borosilakat) i pronašli ga u slivu reke Jadar po kojoj je i ime dobio.

Povodom, kako su preneli mediji u februaru, uspešnog završetka geoloških istraživanja „Rio Tinto“ je posetila i predsednica Vlade, Ana Brnabić i ocenila da je ovaj poduhvat važan ne samo za Loznicu, već za čitavu zemlju. Ona je tom prilikom izrazila očekivanje da će izgradnja hemijskog postrojenja početi krajem sledeće godine.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Međutim, sa tim se nisu saglasili brojni žitelji Loznice koji tvrde da ih, ukoliko dođe do izgradnje i eksploatacije, očekuje ekološka katastrofa.

Miodrag Stanišić iz Osečine kaže da će iskopavanja u rudniku uticati na zagađenje životne sredine, te da će biti više štete nego koristi, i dodaje da je učestvovao na protestima protiv izgradnje.

„Od budućeg rudnika smo udaljeni vazdušnom linijom oko 15 kilometara, to je plodna ravnica i poslednjih godinu i po dana tri četiri puta sedmično se sprovode istraživanja od strane predstavnika preduzeća ‘Rio Tinto’ koje planira litijum-bor projekat. Jalovište je planirano u slivu reka Kolubare i Korenite i biće visine 40 metara. To praktično znači da će biti na otvorenom, a sav otpad će se odlagati na površinu zemlje“, priča on zabrinuto za Nova.rs.

Stanišić naglašava da se informisao na stranim sajtovima o tehnologiji crpljenja rude za koju svi pokazatelji govore da je poprilično prljava, a mogućnost ekološkog akcidenta veoma visoka. On pretpostavlja da su brojni građani neobavešteni i neinformisani o svemu, pa zato i ćute.

„Ja sam po struci ekonomista i smatram da će i ti efekti biti jako loši, rudari su slabo plaćeni i ne verujem da ćemo imati koristi od toga“, zaključio je Stanišić.

Istog stava je i Vladan Jakovljević koji kaže da za njegovu petočlanu porodicu nije postojala mogućnost zaposlenja u rodnoj Loznici, pa je krenuo da se bavi pčelarstvom.

Jadar Foto: Asdflkjh~srwiki/Wikipedia

„Crni, otrovni oblak se nadvio nad mojim pčelama i nad mojom egzistencijom, a nestankom pčela ni stanovnicima jadarskog kraja se ne piše dobro. Napominjem da nisam stranački opredeljen i da je moje NE rudniku lični stav u interesu očuvanja kvaliteta vode, zemlje i vazduha. Jednom rečju zdravlja, naročito naših potomaka“, kaže on za naš portal i napominje da je udaljenost od rudnika do pčelinjaka svega 2000 metara.

Marija Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ podseća da je „Rio Tinto“ 2004. godine u dolini Jadra otkrio depozite borata i litijuma, koji se nalaze na listi „kritičnih sirovih materijala“. Prema njenim rečima, tokom više od 15 godina istraživanja, kompanija je zadržala pod velom tajnosti tehničke, ekološke i društvene uticaje projekta, iako tvrde da uključuju lokalno stanovništvo. Kompanija predstavlja jadarit kao jednistven mineral i tvrde da su razvili posebne tehnike obrade, a pri tom ništa od toga ne otkrivaju…

„Tokom celog ovog perioda kompanija ima podršku države, a 2017. država i ‘Rio Tinto’ su potpisali Memorandum o razumevanju o Projektu Jadar i fazama istraživanja. U javnost su konačno stigle informacije kada je Vlada objavila nacrt Prostornog plana označivši ovaj predeo kao „predeo za specijalnu upotrebu“ i rudna istraživanja u novembru 2019. godine.

Marija Alimpic

Marija Alimpić Foto: Privatna arhivaNakon perioda javne konsultacije (koja nije bila javna, tj. nekolicina je bila obaveštena, a ne sveukupno stanovništvo), plan je konačno usvojen tokom vanrednog stanja zbog KOVID-19 ove godine.

Lokalna zajednica je iz Plana saznala da je rudnik biti na samoj obali reke Korenite koja se uliva u Jadar, i da se podzemna iskopavanja protežu ispod korita obe reke. Pored reke će biti flotacija koja će koristiti 100 vagona sumporne kiseline, natrijum hidroksida i hlorovodonične kiseline“, navodi Marija Alimpić.

Ona ukazuje da je zona rudnika je jedva 2 kilometra južno od međunarodnog važnog područja ptica i bioraznolikosti na planinama Iverak i Cer. Rudnik će, naglašava, crpeti vodu iz Drine, 20 kilometara nizvodno, procenjuje se oko 1000 tona dnevno, a preocesuiranu tehničku vodu (oko 2000 tona dnevno) izbacivati u Jadar. Deponija se planira 20 kilometara jugozapadno od reke Štavice, a u planu je i seča skoro 200 hektara šume da bi se odložile stotine hiljada ili milioni tona otpada – jalovine. Očekuje se da će tu biti odloženo 200 kamiona otpada dnevno, ukazuje ona.

U zoni rudnika se nalazi staro arheološko nalazište od izuzetne važnosti – Paulje, a par metara od flotacije i najveća svetinja ovog kraja, crkva Sv. Georgija u Nedeljicama. Na nekoliko mesta u ovom Prostornom planu se nalaze mesta od uzuzetne istorijske i kulturne važnosti, lista je duga, objašnjava Marija.

Foto: Marija Alimpić/Privatna arhiva

„Zato smo u junu tekuće godine osnovali udruženje ‘Zaštitimo Jadar i Rađevinu’. Deo smo Koalicije sa održivo rudarstvo. U avgustu ove godine objavili smo proglas apelujući na zemljoradnike da ne podležu pritisku kompanije i da ne prodaju svoja imanja. Protesti su svakako planiraju, kao i druge aktivnosti. Lokalne vlasti su u potpunosti na strani ‘projekta’ a korumpirana Vlada uz mnogo truda ga podržava. Trenutno ostvarujemo saradnju sa ekološkim i građanskim pokretima u Srbiji i van zemlje“, naglašava sagovornica Nova.rs.

Jadarit je, podseća, hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat i potreban je koktel toksičnih hemikalija kojima bi se preveo u litijum karbonat koji tržište traži. Taj koktel hemikalija će završiti u okolini zagađujući tlo, površinske i podzemne vode, ali i vazduh, koji nam je već prezagađen.

Nepovoljni uticaj rudnika litijuma se proteže i do 200 kilometara od samog rudnika, kako su pokazala iskustva iz sveta. Potrošnja vode za izdvajanje rude je 500 puta veća od same rude. Te vode će biti zagađene, zagađivaće podzemne i površinske vode, a zemljište će podleći erozijama i klizištima, smatra Marija Alimpić.

„Rudnik će raditi dvadesetak godina, a posle ostaje uništena priroda i pustoš. Za svaki kilogram litijuma deponovaće se 50 kilograma otrovne šljake čime će se Srbija pretvoriti u industrijsku deponiju Evrope. Plodno Podrinje i Mačva više neće biti zdravo zemljište ni za poljoprivredu ni za život. Koliko se to Srbiji isplati, imajući u vidu da će sva ruda biti u vlasništvu ‘Rio Tinta’? Naša zemlja od ovoga neće imati koristi, a dobiće ogromnu ekološku nenadoknadivu katastrofu“, ocenila je ona.

Na naše pitanje da li su razgovarali sa nadležnim licima iz ovog preduzeća o problemu zagađenja ona odgovara potvrdno, ali dodaje da im je prilikom svakog kontakta sa njima skrenuta pažnja da je sve označeno kao POSLOVNA TAJNA, odnosno da ne smeju u javnost iznositi nikakve informacije.

Na sastanku sa predstavnicima kompanije Rio Sava održanom 23. septembra nisu mogli da dobiju ni jedan jedini odgovor na postavljeno pitanje, iako se radi o informacijama od javnog značaja.

„Stav udruženja ‘Zaštitimo Jadar i Rađevinu’ i Koalicije za održivo rudarstvo je jedinstven i isključiv: NE rudniku. Devetnaestog oktobra partijski glasači u Skupštini grada Loznica izglasali su usvajanje Prostornog plana za novu trasu puta koji će služiti samo budućem investitoru, nadamo se nepostojećeg rudnika – iako su meštani apelovali na odbornike da za ovakav Plan ne glasaju, jer će im novi put presecati parcele, dvorišta i onemogućiti normalan život i rad. Svi stanovnici Jadra i Rađevine, koji imaju i trunku savesti i morala su shvatili da se protiv ovakve katastrofe u najavi moramo boriti svim snagama“, zaključila je Marija u razgovoru za Nova.rs.

Na pitanja zabrinutih žitelja Loznice potražili smo odgovor u preduzeću „Rio Sava Exploration“ d.o.o iz Begrada, koje je ćerka firma korporacije „Rio Tinto“ zadužena za poslovanje u Srbiji, ali do zaključenja teksta niko se nije javio na naše telefonske pozive.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram