Počelo je kašljucanjem. Iz dana u dan kašalj je bio sve jači i kroz dve nedelje izazvao je napade gušenja i povraćanje. Stanje se pogoršavalo sve dok konačno lekari nisu posumnjali na veliki kašalj (pertusis), a dvanaestogodišnja Marija Đ. iz Beograda, prestala je u međuvremenu da spava i da odlazi u školu, nije izlazila iz stana, jer su se roditelji plašili gušenja i nesvestice, kako je njena majka Gordana, ispričala za naš portal.
Iz dana u dan bila je u sve težem stanju, a u trenucima kada gotovo nije mogla da udahne, a da iz grla ne izbaci velike količine sluzi, koje su sprečavale svaki sledeći udisaj, doktorka je konačno posumnjala na ozbiljniju dijagnozu.
„Počelo je u novembru prošle godine. Kašljucala je nekoliko dana i nije imala nijedan drugi simptom. Odvela sam je kod lekara i doktorka je samo rekla ‚svi kašlju, nije to ništa‘. Preporučila je da pije tople napitke i supe. Međutim, sa svim tim napicima, nastavila je da kašlje, po ceo dan i noć, sve više. Sa svakim udahom“, priča za Nova.rs Gordana, nerado se prisećajući teških momenata.
Usled pogoršanja bolesti, drugi put je odvela ćerkicu u dom zdravlja.
„Ponovo je doktorka pregledala, ustanovila da se na plućima ništa ne čuje, da grlo nije mnogo crveno i poslala nas kući sa istim savetima o toplim napicima“.
Prolaze još dve nedelje i Marija počinje da se guši.
„Sve jače kašlje. Toliko je taj kašalj bio snažan, da mi se činilo da joj pluća pucaju. Početkom decembra imala je prve napade gušenja. Nisam smela da je ostavim samu ni danju, ni noću. Svi u kući smo prestali da spavamo, jer kako se nakašlje, počne gušenje. Bdeli smo nad njom neprestano. U toku jedne noći se tako jako zakašljala, da sam skočila, prišla joj i videla da joj je lice potpuno plavo. Nije mogla da udahne, stisla me je snažno za ruku, a ja sam vrisnula i pomislila – gotovo je!“, seća se Gordana, kako su izgledale najteže noći sa velikim kašljem.
Stigle su kod pedijatra i po treći put, u manje od mesec dana.
„Doktorka joj je ovaj put rekla da se nakašlje najjače što može i kad je čula kako to zvuči, šokirala se. Odmah joj je prepisala hemomicin i inhalacije ujutru i uveče. Pluća si joj i dalje bila čista. Ništa nije čula, bar nam je tako rekla“.
Uz antibiotik i inhalacije, situacija se, nažalost, nije popravljala. Marija je i dalje sve jače kašljala.
„Napadi su bili sve učestaliji. Lice bi joj poplavilo, pa pocrvenelo. Sada je kašalj izazivao povraćanje, pa je izbacivala ogromnu količinu sluzi, što je za dete bilo traumatično, ali i za nas, roditelje. Pretrnula bih svaki put, a ona bi me uhvatila za ruku jer je mislila da će se onesvestiti. Kada ta sluz krene, zapuši joj se nos i zato nije mogla da diše. Od napada je imala česte mučnine i stalne nagone za povraćanjem. Davala sam joj i lekove i narodne terapije. Nema koji čaj nismo probali i sve moguće sirupe. Ništa nije pomoglo“, priča brižna mama Gordana.
Zbog pogoršanja kašlja, Marija je dobila uput za Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu.
„Objasnila sam im da je uredno vakcinisano dete, ali da očigledno vakcina više ne pomaže. I oni su joj slušali pluća, ali nisu dijagnostifikovali upalu. Dali su nam uput za testiranje na veliki kašalj. Odvela sam je privatno da to završimo što pre, međutim rečeno nam je da ćemo rezultat čekati minimum 12 dana. Imali su neke probleme sa reagensima, a i bile su gužve. Zato sam je ipak odvela u Batut, a rezultat smo dobile četiri dana kasnije i bio je pozitivan“.
Potvrda dijagnoze donela je Mariji još jedan antibiotik.
„Posle sedam dana je popila hemomicin, a onda je dobila klacid i kortikosteroide. Bila je na antibioticima ukupno 12 dana, a kašalj i dalje nije prestajao. Početkom januara popila je sve antibiotike i kašalj je konačno počeo da se smiruje, ali je trajao sve do februara. Posle puna tri meseca borbe sa bakterijom, uspeli smo da zaspimo. Kašalj je utihnuo“, kaže Gordana, koja se danas trgne svaki put kad na ulici čuje i samo kijavicu.
„Sad kad čujem da neko kija, setim se tih neprospavanih noći, agonije i straha za njen život. Kad čujem dete na ulici ili u autobusu da kašlje, odmah pomislim ‘jao teško njima ako sad krene‘. Trebaće nam svima još dosta vremena da se oporavimo i probamo da zaboravimo kroz šta smo prošli“, zaključuje mama Gordana.
Podsetimo, krajem prošle godine četiri deteta preminula su od posledica velikog kašlja u Institutu za majku i dete u Beogradu. Lekari upozoravaju da postoje tri stadijuma ovog oboljenja. Prvi simptomi pojavljuju se nakon perioda od 7 do 10 dana, a najduže 21 dan od kontakta sa obolelom osobom. Slični su prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj) i traju jednu do dve nedelje.
U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Može da traje od jedne do šest nedelja. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka. Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i čest uzrok smrti kod odojčadi.
Prеmа poslednjim pоdаcimа iz Sеrvisа јаvnоg zdrаvljа, zаključnо sа 15. martom ove godine, nа tеritоriјi Srbiје priјаvljеno je uкupnо 1.005 slučајеvа velikog kašlja (pеrtusisа) kоd kојih је diјаgnоzа pоstаvljеnа оd pоčеtка 2024.
***
BONUS VIDEO: Veliki kašalj je opasna bolest koja ugrožava bebe, bilo je i smrtnih slučajeva: Ovo su simptomi