Želimo da ostanemo u Srbiji kada završimo studije, da ovde specijaliziramo i da lečimo naše ljude i njihovu decu, da doprinesemo boljitku naše zemlje, ali za to je potrebno da nam država omogući uslove za rad kako bi građani promenili prioritete i shvatili da zdravstvo jedne zemlje mora da se neguje i da se u njega ulaže više nego u salone lepote, kafiće, splavove, stadione…, uglas za Nova.rs pričaju studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Pročitajte još:
Naši budući lekari imaju jedan zajednički cilj, a to je da uspešno završe fakultete, specijaliziraju željenu granu medicine i ostanu u Srbiji da brinu o zdravlju svojih prijatelja, porodice, komšija i svih ostalih građana, čiji će životi jednog dana zavisiti upravo od ovih mladih ljudi i njihove stručnosti.
„Ostalo mi je još godinu i po dana do diplome, a još nisam odlučio kojom granom medicine bih se bavio. Očekuje me prvo državni ispit, a želim da se detaljno informišem o tome šta se sve traži od kog specijaliste i da po završetku državnog ispita odlučim kojom bih se granom medicine bavio. Drago mi je što svake godine 100 najboljih studenata medicine od države dobija posao i specijalizaciju, pa se nadam da ću zadržati visok prosek koji sada imam i da ću biti u konkurenciji najboljih u svojoj generaciji, kako bih mogao da ostanem ovde i da kao lekar radim u Srbiji“, priča za Nova.rs Luka Reković (23), student pete godine Medicinskog fakulteta, čiji je prosek ocena na dosadašnjim ispitima –10.
Problem koji ima naše društvo, smatra on, je što bi građani pre dali 50 evra na frizuru, nego na specijalistički pregled i sve dok je tako, mladi lekari će nam odlaziti iz zemlje, a budžet neće rasti.
„Nije u pitanju davanje privatnim lekarima, nego odnos prema zdravstvu i tome što ljudi dok se ne razbole ne razmišljaju o budžetu koji se odvaja za lečenje, lekare, bolnice. Nepravedno je što mi kao društvo mislimo da ne treba više da se izdvaja za zdravstvo. Ljudi bi platili 50 evra za frizuru u salonu, ali ako toliko treba da plate pregled lekara specijaliste, onda kažu da im je mnogo. To nam govori da generalno ne smatraju da zdravstvo treba da ima više budžetskih sredstava, a tri stuba države su prosveta, zdravstvo i pravosuđe. Ako ta tri stuba stoje na klimavim nogama, onda znamo šta nas čeka u budućnosti. Bez obzira na neke smetnje u našem zdravstvu, do sada sam na vežbama imao sjajno iskustvo i saradnju sa većinom profesora i asistenata. Naš Klinički centar radi 97 odsto operativnih, dijagnostičkih i invazivnih procedura, koje se rade svuda u svetu. Imamo kadar i opremu, pa mi studenti možemo mnogo da naučimo od starijih kolega. Moj plan je zato da ostanem ovde, ukoliko se nešto drastično ne promeni u zdravstvenoj politici zemlje u narednih par godina. Mislim da ovde imam sa kim da radim i od koga da učim i bila bi mi čast da budem lekar u svojoj zemlji“, naglašava Luka.
On dodaje da se mnoge kolege spremaju za odlazak u inostranstvo, a jedini motiv je novac.
„Osnovna plata koju ima doktor medicine na Zapadu, neuporediva je sa našom. Međutim u jednoj Norveškoj imaju mnogo veće budžete, pa čak i tokom pandemije su imali velike rezerve novca da plaćaju prekovremene sate lekarima. Naša sredstva su izašla iz perioda sankcija i ne možemo nikako da se poredimo sa njima i da očekujemo taj nivo. Ipak, ne prestajem da se nadam da će ljudi koji mnogo rade i trude se, biti i pošteno nagrađeni“, sa osmehom zaključuje Luka.
Kolege iz njegove generacije takođe planiraju da po završetku studija ostanu u Srbiji.
„Malo me nervira što se u našoj zemlji stvara utisak da je svuda u svetu bolje nego ovde, ali mi iz prve ruke vidimo koliko se naši lekari i svi zdravstveni radnici trude u bolnicama oko pacijenata i da generalno mnogo rade. Svima nama sa Medicinskog fakulteta u Beogradu pruža se prilika da kad diplomiramo odemo u inostranstvo, u Nemačku, Norvešku, Sloveniju, Ameriku, ali ja bih ipak ostao ovde. Ako sve bude išlo po planu planiram da se bavim hirurgijom, a najbolje mesto za ‚pečenje‘ tog zanata je državna bolnica. Jasno mi je da uslovi rada, kao i plata, zavise od resursa, ali nadam se da će biti bolje. Bez obzira na brojne probleme, svakako bih u početku radio u državnom zdravstvu jer mislim da se tamo najbolje uči, a ako se razočaram, uvek mogu da pređem u privatnike“, kaže za Nova.rs Miloš Vukojević (23), student pete godine medicine.
Našem zdravstvu potrebne su promene, a mi ćemo pomoći, najavljuju budući lekari.
„Trenutno sam na petoj godini i potpuno sam zbunjena jer pokazujem interesovanje za više grana, ali mi je do sada najzanimljivija pedijatrija. Ne mogu da znam šta me čeka i nisam još donela odluku da li da ostanem u Srbiji ili da odem u inostranstvo posle završenog fakulteta. Ipak, moja želja je da probam da radim ovde kao lekar i da, ako je moguće, doprinesem nekom boljitku u ovoj zemlji. Svima je jasno da ovde ima mesta za promene u zdravstvu i da su nam potrebne, kako bi mladim lekarima obezbedili uslove za rad i sve ono što im je neophodno da ostanu da rade u srpskim zdravstvenim ustanovama“, kaže za Nova.rs Magdalena Grujanić (23), buduća doktorka.
Studenti medicine, međutim, imaju različite planove, pa iako većina namerava da ostane u Srbiji, deo njih želi u privatno zdravstvo.
„Ostao bih ovde da radim kao lekar, ako bi mi odgovarali svi uslovi, tačnije plata. Lekari u našoj zelji imaju dobre plate i uslove za rad u privatnim ustanovama, a posle ovoliko učenja, stvarno niko od nas ne želi da radi za milostinju“, kaže uz osmeh Mihajlo, student treće godine medicine.
Mlađe generacije nemaju ambiciju da „trbuhom za kruhom“ odlaze u zapadne zemlje.
„Nameravam da ostanem u Srbiji kad završim medicinu. Nisam iz Beograda i dolazak ovamo na studije je za mene već dovoljno seljakanja, tako da odavde sada ne mrdam. Kolege iz moje generacije su jako ambiciozne i svi želimo dobre specijalizacije u državnim ustanovama. Većina nas deli isto mišljenje. Želimo da završimo fakultet i da radimo u našim bolnicama, a ne da pakujemo diplomu čim je podignemo i da odemo što dalje. Ovde možemo da radimo i državno i privatno, pa ako dupli posao znači ostanak u svojoj zemlji i brigu o zdravlju naših građana, onda ćemo tako i učniti. Možda smo još mladi, među starijim kolegama ima dosta onih koji misle drugačije, jer su neki već imali negativna iskustva. Ipak, ne bih volela da promenim mišljenje, jer me odlazak nimalo ne privlači“, kaže Milica, koja je na drugoj godini Medicinskog fakulteta.
Podsetimo, plan ministarke zdravlja Danice Grujičić, najavljuje odlazak starijih lekara u penziju i otvaranje radnih mesta za mlade doktore i za sve koji čekaju na posao, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, takvih je među medicinarima, stomatolozima i farmaceutima više od 16.000, a među njima je blizu 2.000 lekara i nešto više od 60 specijalista.
„Jedan od mojih prvih poteza u ministarstvu bio je da steknem uvid u starosnu strukturu zaposlenih u zdravstvu. Cilj mi je da na vreme prikupimo podatke i napravimo strategiju razvoja kadrovskog plana u narednih pet do deset godina, koja, nažalost, nikada do sada nije urađena. Posle promena dvehiljaditih doneta je odluka da se ukidaju sve specijalizacije, što se katastrofalno odrazilo na srpsko zdravstvo. Ubeđena sam da radimo veliku stvar i da ovo dugujemo srpskom zdravstvu i svim našim mladim kolegama, koji predstavljaju budućnost“, izjavila je nedavno prof. dr Grujičić.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare