0
Pre 20 godina Srbija je prvi put u istoriji dobila mehanizam ali i zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kasnije je to nadograđeno i zaštitom podataka ličnosti. Poslednjih godina primena tog zakona i ostvarivanje prava koja su njime definisane deluje vrlo relativno i stiče se utisak da sve zavisi od slučaja do slučaja, a najviše od volje političara na vlasti. Danas je održana konferencija "Budučnost slobode informacija" u organizaciji Partneri Srbije u saradnji sa Biroom za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona i Delegacije Evropske Unije u Srbiji. Gost Dnevnika TV Nova bio je Uroš Mišljenović iz Partneri Srbija.
Mišljenović smatra da su građani mnogo informisaniji nego pre 20 godina a to je,kaže, nepovratna zaostavština zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
„Mnogo se radilo na tome da građani, ne zamole da se dobije informacija, već da traže ono što je njihovo – kako se troše naše pare, kako se donose odluke… Naravno da to nije savršeno sprovedeno, bilo je uspona i padova. I dalje imamo odbijanje jednog dela institucija da one informacije koje su kontraverzne stave na uvid javnosti“, ukazao je on i dodao da ti rukovodioci očigledno imaju neki interes da skrivaju te informacija.
Na pitanje koje institucije najčešće odbijaju da daju informacije kašže da je naša vlada u poređenju sa zemljama regiona najmanje transparentna.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Šabić: Ustavni sud bez informacije o pokretanju ustavnosti – moguće da je odluka doneta na zahtev vlade
