0
Letnje računanje vremena u Srbiji i zemljama Evrope prestaje u nedelju 31. oktobra kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad, sa 03.00 na 02.00.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi – boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.
Pročitajte još...
EU je medjutim odlučila da zbog izostanka veće koristi od toga, 2021. godine odustane od pomeranje satova dvaput godišnje, prepuštajući članicama da odluče da li će tada trajno usvojiti „letnje“ ili uobičajeno – „zimsko“ računanje vremena.
Države članice EU vratiće i ove jeseni časovnike za jedan sat unatrag, jer nisu postigle saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre tri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru.
Predlog je 2019. podržao Evoropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice. ; Evropski ministri saobraćaja odlučili su u decembru 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. ;ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.
Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja pa dogovor o predlogu EK neće biti jednostavan.
U EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.
Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle na primer na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare