Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs; N1; shutterstock

Čak i da svi lekari, koji treba da su u penziji, ostanu da rade u državnim bolnicama i da pored njih ministarstvo zaposli sve zdravstvene radnike sa biroa, i dalje nećemo ispuniti broj kadrova koji propisuje zakon. A ako bi starije kolege otišle u penziju, za koju su stekli uslov, došlo bi do masovnog zatvaranja odeljenja po bolnicama i domovima zdravlja širom Srbije, jer nema ni blizu dovoljno mladih lekara koji bi ih zamenili, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Lekari u poznim godinama, koji su i dalje u radnom odnosu, reagovali su na najavu ministarke zdravlja Danice Grujičić, koja je naložila da se u zdravstvenim ustanovama naprave spiskovi zaposlenih koji su stekli uslov za penziju i na čije mesto treba postaviti mlade doktore.

Pročitajte još:

“Ministarka Grujičić pod hitno mora da se upozna sa važećim pravnim aktima Srbije, da pročita Pravilnik za obavljanje zdravstvene delatnosti, čime će uvideti da nam nedostaje 15 odsto zdravstvenog osoblja, a njih nema na birou. To što ministarka radi je direktan put u privatizaciju zdravstva, a postavljena je na čelno mesto, kako bi srpsko državno zdravstvo bilo brže privatizovano. Starije kolege bi rado odavno otišle u penziju, jer nam je svima posla preko glave, ali ne mogu da odu, jer bi se onda silne službe u Srbiji zatvorile. Takođe, mnoge kolege ne žele u penziju, jer su niske i nedovoljne za preživljavanje, pa kada im uprava bolnice ponudi da nastave da rade, iako imaju uslov za penziju, oni uglavnom prihvate, a koji je broj tih lekara – sam bog zna“, naglašava dr Panić.

Ministarstvo zdravlja još od 2015. godine, ističe on, radi na privatizaciji državnog zdravstva.

„Ta privatizacija treba da bude završena do 2035., ali vlast to želi ranije da okonča. Radimo ne 40, nego 80 sati prekovremeno, a moramo tako da bi zdravstveni sistem funkcionisao. Da niko ne ode u penziju, da su svi na broju i da se svi sa biroa zaposle i dalje nećemo imati dovoljno lekara koliko zakon propisuje. Upornim raspisivanjem konkursa, ministarstvo daje lažnu sliku stanja na tržištu, pa deluje kao da ima previše lekara na čekanju, ali to je farsa”, kaže doktor Panić.

Rade Panić Foto: N1

Srpske lekare, koji su čuvena imena ne samo u našoj zemlji, već u celom regionu, direktori uglavnom odvraćaju od penzije.

„Nekoliko meseci pred odlazak u penziju, direktor bolnice pitao me je da li bih ostao još da radim. Međutim, kada sam pre 14 meseci stekao uslove za penziju, otišao sam, jer svakako radim privatno i ne treba mi da ostajem u državnoj bolnici. Ima međutim kolega koji ne žele da odu, a mnogi i moraju da ostanu jer nemaju izbora, jer Srbija je u ogromnom deficitu sa određenim specijalistima, kao što su ginekolozi, pedijatri, anesteziolozi. Problem je što ako ministarstvo odmah penzioniše starije lekare i dovede mlade, oni neće imati od koga da uče, a medicina nije samo diploma fakulteta, već je iskustvo i rad sa profesionalcima od neprocenjivog značaja“, kaže za Nova.rs prof. dr Živko Perišić, ginekolog, koji je sve do penzije radio u GAK „Narodni front“.

Živko Perišić Foto:Printscreen/N1

Zdravstveni radnici smatraju da su stariji lekari u državnim ustanovama najkorisniji pacijentima.

„Zamislite da sada pošalju 3.000 lekara u penziju, a dovede još toliko mladih, koji nemaju dan iskustva da leče hronične i teške pacijente. U vreme najtežih talasa korone, tražili smo mlade lekare da ih zaposlimo, da nam pomognu, ali nigde ih nije bilo. U Hrvatskoj vraćaju lekare iz penzije, isto to rade i Francuzi, a mi bismo da ih rasterujemo. Taj stariji lekar je as u svom poslu i ako je zdrav, vitalan, može i hoće da radi, onda i treba, a svakako nije na ‚jaslama‘ PIO fonda. Lekari koji su ‚u godinama‘ najkorisniji su za pacijente, za građane i državu“, kaže za Nova.rs Z. M. (69), lekar koji je stekao uslov za penziju, ali još radi u jednom beogradskom KBC-u kao načelnik odeljenja, a zamolio je da ostane anoniman.

Cilj ubrzanog penzionisanja iskusnih lekara, najboljih u svom poslu, koji su stekli ime i znanje, je vetar u leđa privatnom zdravstvu, smatra on.

Foto: Shutterstock

„Sve one koje sada ministarstvo natera da odu u penziju, a koji na svojim leđima i dalje nose bolnice u kojima rade, kao i najveći broj pacijenata, zaposliće istog dana privatne klinike, koje će tako ojačati. Ako su stručnjaci najveći problem našeg zdravstva, onda svaka ministarki čast. Ona treba da zna da ako bi pored postojećih kadrova, sada zaposlili i mlade lekare, a da nikoga ne otpuste, niti pošalju u penziju, opet je pitanje da li bismo imali dovoljno osoblja za sve ustanove u zemlji“, upozorava naš sagovornik.

Podsetimo, plan ministarke Grujičić najavljuje odlazak starijih lekara u penziju i otvaranje mesta za sve koji čekaju na posao, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, takvih je među medicinarima, stomatolozima i farmaceutima više od 16.000, a među njima je blizu 2.000 lekara i nešto više od 60 specijalista.

Danica Grujučić Foto: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

„Jedan od mojih prvih poteza u ministarstvu bio je da steknem uvid u starosnu strukturu zaposlenih u zdravstvu. Cilj mi je da na vreme prikupimo podatke i napravimo strategiju razvoja kadrovskog plana u narednih pet do deset godina, koja, nažalost, nikada do sada nije urađena. Posle promena dvehiljaditih doneta je odluka da se ukidaju sve specijalizacije, što se katastrofalno odrazilo na srpsko zdravstvo. Ubeđena sam da radimo veliku stvar i da ovo dugujemo srpskom zdravstvu i svim našim mladim kolegama, koji predstavljaju budućnost“, rekla je prof. dr Grujičić.

Uredba Tomice Milosavljevića iz 2005. 

Problem sa brojem lekara vuče koren u uredbi donetoj još 2005. godine, kada je na čelu Ministarstva zdravlja bio Tomica Milosavljević. Tada su otpuštali lekare i medicinsko osoblje, brisali određene usluge iz registra koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje i uveli zabranu volonterskih specijalizacija. Tek početkom 2015. specijalizacije su ponovo dozvoljene, a imajući u vidu da traju u proseku četiri godine, jasno je zašto već godinama postoji problem sa manjkom lekara.

Uslovi za odlazak u penziju

Za muškarce: 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
Za žene: 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža

Za sve: 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

BONUS VIDEO

 

Komentari

Svi komentari (18)