Miloradu i Bojani je u požaru izgorelo sve što su imali, ali su prikupljeni novac donirali mladiću za transplantaciju: “I naš život visi o koncu, ali njemu treba bubreg”

I baš kada su mislili da su postigli sve ono o čemu su maštali - skućili se, izrodili decu, najstarijeg sina zaposlili, bili zadovoljni životom i onim što im poljoprivreda donosi, porodica Petrović iz sela Donja Borina kod Malog Zvornika doživela je najveći udarac - sve što su stekli radom i trudom izgorelo je u stravičnom požaru.

Tog 10. avgusta Milorad i Bojana bili su sa sinovima na odmoru. Ni slutili nisu da će njihovo letovanje prekinuti strašne vesti iz njihovog doma. Odmah su se spakovali i krenuli za Srbiju.

Kada su videli šta je ostalo od njihovog imanja, umalo se nisu onesvestili.

Od tada im dobri ljudi i komšije pomažu, bilo u novcu, bilo u senu, slami, kukuruzu, stoki koju im daju. A onda su Petrovići pokazali kakvi su zapravo ljudi - odbili su pomoć od 187.500 dinara koji su meštani sela prikupili za njih i taj novac ustupili mladiću iz istog mesta koji mora na hitnu transplantaciju bubrega.

"Šta da vam kažem... Bili smo na odmoru sa decom, baba i deda su bili kući. Tek su završili posla oko stoke i ušli u kuću da se odmore, kada je uletela komšinica koja je videla da je krenuo požar. Odmah su pozvali vatrogasce, ali vatra je tolikom brzinom krenula, prosto nisu mogli da je ugase. Sve je nestalo u roku od deset minuta", priča nam Bojana.

Kako objašnjava, tačan uzrok požra se ne zna još uvek, ali je pretpostavka da je traktor sam izazvao paljenje, odnosno da je došlo do kontakta. Vatra je prvo zahvatila traktor, a onda se proširila na senjak, štalu i čardak.

Šok na moru

Petrovići su sedmog dana letovanja primili vest da je njihovo imanje zahvatilo požar. Odmah su se s plaže spakovali i uputili ka Srbiji.

"Došli smo u toku noći, jedva smo došli kući, ne znam ni sama kako je suprug vozio. Toliko se nasekirao, toliko mu je teško... Ne daj bože nikome ovo što je nas zadesilo".

Od svega što je bilo u tom delu dvorišta, ostali su samo freza, cepač i mašina za izvlačenje drva. Ostalih deset mašina su u potpunosti izgorele.

"Bila su dva traktora, berač kukuruza, ciklon za razbacivanje pšenice i đubriva, zatim levator, presa za baliranje, traktorska prikolica za razbacivanje ubriva, kombajn, špartač. kosačica... Sve je izgorelo, zajedno sa garažom".

Petrovići se bave poljoprirvedom i stočarstvo. Kako priča Bojana, uzimaju puno zemlje pod zakup, dok svoje imaju oko pet i po hektara.

"Treba nam puno zemlje jer gajimo bikove, svinje, ovce... Mi od toga živimo. Imali smo puno sena, oko 5.00 bala. I to je izgorelo. Imali smo pun čardak kukuruza i pšenice i to je nestalo za tren oka. Sve ono za šta smo se borili i mučili celo leto kako bismo babu i dedu oslobodili tereta i otišli mirni na odmor, ničega više nam. Baba i deda su još uvek u šoku, ne mogu da dođu k sebi. Ovo ih je samlelo skroz, kao i nas dvoje. Vratili smo se unazad, mnogo", kaže uplakana Bojana.

Što se tiče stoke, nastradali su bikovi, telad i kokoške.

"Imali smo dva velika bika od po 700 kilograma i četvoro teladi. Dvoje je izgorelo, a drugih dvoje su se pukom srećom izvukli. Imali smo dva vepra i jednu suprasnu krmaču. Oko 20 mučenih kokošaka je izgorelo, zaglavile su se u pokušaju da pobegnu. Sve je nestalo. Prizor je bio užasavajuć. Ne želim ovo ni najgorem prijatelju".

Očistili imanje

Dan posle velikog požara, drugari njihovog sina došli su i pomogli da se očisti imanje. Komšije su non-stop dolazile, ali i danas, dve nedelje posle požara.

"Izvučeno je deset traktorskih prikolica krša. Već smo počeli da podižemo čardak jer nam treba zbog berbe kukuruza. To nam je prvo i osnovno jer kukuruz stiže. Nadamo se da će nam opština pomoći. Obećali su, ali se još uvek ništa nije dogodilo".

Inače, Petrovići su bili na skupu u Malom Zvorniku kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa okupljenim meštanima.

Tada je Bojana ustala i obratila se presedniku, kako bi mu rekla šta im se dogodilo.

"Nisam stigla ni da ispričam šta sam želela, prekinuli su me. Obećano nam je da će da nam se jave, ali se do dana današnjeg niko nije javio. Pisala sam kabinetu predsednika, zaista nam je potrebna pomoć. Krivo mi je što je tada na skupu jedan čovek izneo žalbu da treba da mu se uradi put i odmah sutradan je počela akcija, a mi smo ostali sami, bukvalno nemamo od čega da krenemo. Radimo pošteno, ne čekamo da nam neko da, ne prosimo... Sve što smo imali, stekli smo radom i trudom. Ovo je toliko teška situacija, narod dolazi i daje nam, a mi se osećamo jako loše zbog toga, ali nemamo izbora".

Kaže da je na ime njenog supruga otvoren namenski račun na koji je moguće uplatitit novčana sredstva, a osim novca, ljudi donose i seno, slamu, jaja...

"Narod je divan, zaista, kada se ovako nešto desi tek onda vidite ko su vam pravi prijatelji. Mi smo jedna od retkih mlađih porodica koja je ostala na selu i zato mi je krivo što sada nema ni opštine ni države, a navodno se promoviše to da porodice ostanu na selu. Nikada ništa nismo tražili, ali sada kada je frka, nikoga od njih nema", naglašava ona.

Humanost pre svega

Komšije i poznanici Petrovića organizovali su humanitarno veče kako bi pomogli ovoj porodici koja je ostala bez ičega. Prikupljeno je 187.500 dinara, međutim Bojana i Milorad su odlučili da taj novac preusmere na račun mladića koji se bori za život.

"Mi smo te pare preusmerili madiću koji ima samo 35 godina i kom je hitno potrebna transplantacija bubrega. Naše je materijalno, teško nam je, ali snaći ćemo se, dok je njemu život u pitanju. I naš život, na neki način, visi o koncu jer smo ostali bez ičega, ali njemu je potreban bubreg i to je važnije", kaže Bojana.

Na opustošenom imanju ima još dosta posla, a za obnovu gazdinstva Petrovićima je i dalje potrebna pomoć koja se može uplatiti na namenski račun broj 200 – 0000136447602 – 29, na ime Milorad Petrović.

BONUS VIDEO: Ljudi veća opasnost od požara i vrućina