0
Ako u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) nema 10 osoba koji posao predsednika te institucije mogu da rade podjednako ili bolje od mene onda Akademiju treba raspustiti, tvrdi prof. dr Vladimir Kostić koji se nakon dva mandata povlači sa mesta predsednika SANU. Dodaje da najiskrenije smatra da je u institucijama, u kojima postoji toliki broj zaista izvrsnih ljudi, nepotrebno ostajati više, čak misli da su i dva mandata, a to je osam godina koliko je bio na čelu te institucije, mnogo.
Podsetimo, prof. dr Vladimir Kostić prošlog novembra je najavio povlačenje sa mesta predsednika SANU, a ko će biti novi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti saznaćemo 30. marta.
Sva odeljenja su imala zadatak da dostave predloge za nove časnike SANU, a 7. mart bio je krajnji rok. U javnosti se spekuliše da su među pretendentima akademik Slavenko Terzić, s Odeljenja istorijskih nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Moskvi, književnik, dramski pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević s Odeljenja jezika i književnosti, i kompozitor Svetislav Božić, s Odeljenja umetnosti.
Objašnjavajući zašto je odlučio da se povuče sa mesta predsednika SANU, Kostić je za TV Nova rekao da vremenom čovek, koji je na takvom mestu, počinje da zamišlja da je on institucija, da je on Akademija i da bi predupredio takvu aktivnost odlučio je da je tih osam godina sasvim dovoljno i da je vreme za novu energiju.
„Dakle, nema nikavih drugih tajni, oni koji me optužuju, a ima ih hvala bogu puno, koji me obasipaju mržnjom, oni su valjda jedini razlog zbog kojeg bi ja iz inata nastavio da se borim na tom mestu, ali mislim i naravno to su rekli da je demagogija Vlade Kostića, ako u Srpskoj akademiji nema 10 osoba koji taj posao mogu da rade podjednako ili bolje od mene onda Akademiju treba raspustiti i ja i dalje tvrdim ima!. Nisam više, što se tiče nekakve invencije, na onom nivou na kom sam bio kada sam ovaj posao započeo, vreme je za nekog drugog“, kaže Kostić.
Upitan da li postoje politički pritisci na predizborna dešavanja u SANU, on je rekao da u najmanju ruku niko njemu ili kolegama iz Izvršnog odbora, ne može da spočitava da su bili prišipetlje bilo čije vlasti, pozicione, opozicione itd.
„Pokušali smo da budemo samostalni. U tom smislu ako vam kažem sa punom odgovornošću da nikakvih direktnih ili indirektnih pritisaka nismo imali, svi će reći on to priča zato što tako mora“, naveo je Kostić i upitao – kakav pritisak vi da izvršite na osobu penzionera kakav sam na primer ja.
Imam svoju penziju, šta sam stekao stekao sam i onda se jednoga dana u tišini izborne procedure nalazim sa papirom, sa olovkom u ruci i ako mislim da me neko posmatra odozo, mogu da sakrijem rukom i da zaokružim onog za koga mislim da je najbolji, dodaje.
„Pritisaka nema, oni su izmišljotina“, tvrdi Kostić.
Komentarišući poslednja dešavanja vezana za Kosovo, o kojima se stiče utisak da crkva ćuti, on je rekao da bi voleo da vidi da li se o tome izjasnila Skupština Srbije koja je ipak, kako kaže, mnogo pozvanija da to radi od Akademije.
„Akademija nije ćutala, ali je to ja mislim remenent jednog vremena gde smo se svi krili iza nečega što je institucija. Mnogi akademici su se individulano izjašnjavali. U Akademiji to nikada nije bilo zabranjeno, naprotiv ohrabrivano je. Prvi sastanak na kome će biti reči o modalitetima u okviru Odbora za srpsko pitanje biće održan već u ponedeljak, u 10 časova“, rekao je on, podsećajuči da SANU ima Odbor za Kosovo i Metohiju koji je izdao osam zbornika.
„Šta očekujete, da će možda kao čovek sendvič svako od nas da ide po Knez Mihajlovoj i deli besplatne uzorke. A bukvalno smo nudili da to besplatno dajemo i levo i desno. Akademija je u doživljaju mnogih institucija iza koje se sakriju, kažite! Pa kažite i vi, svi ste građani gospodo. Kažite i vi šta mislite. Ukoliko tu vrstu te individualizacije mišljenja i ocene ne postignemo neće institucije zameniti građansku hrabrost. Mnogi akademici su izjavljivali pro et kontra jedne, druge ili treće strane i u Akademiji to nije nikad bio razlog za obračun sa bilo kim“, istakao je predsednik SANU.
Upitan da li „ostavlja vruć krompir onome koji dolazi na njegovo mesto“, Kostić je rekao da mu je isto pitanje upućeno pre osam godina kada je prihvatio da bude na čelu SANU.
„Vruć krompir i u odnosu sa Evropom i u odnosu sa susedima je neka vrsta konstante koju Akademija pokušava da prevaziđe. Za ovih 8 godina pokušali smo da ne budemo institucija koja je širila sukobe i nesporazume. Nismo u svemu uvek bili posebno uspešni. Doživljavali smo strahovite falsifikate, tipa tvrdnji dostojnika određenih država da Akademija ima u tajnosti pripremljen Memorandum 2, Memorandum 3, što apsolutno danas nema dodira sa istinom“, zaključio je prof. dr Vladimir Kostić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
