Koliko su Informer i Alo dobili na konkursima za projektno finansiranje? U pitanju je veliki novac

Umesto da se raspodelom javnog novca podstiče javni interes i podržava razvoj medijskog pluralizma i profesionalizma, novac opredeljen kroz ovaj sistem postao je način za ogoljeno finansiranje medija, organizacija i medijskih grupacija bliskih vlasti, od kojih mnogi kontinuirano krše etičke standarde. Samo na prvi pogled paradoksalno, profesionalni, nezavisni i kritički mediji kažnjeni su zbog izveštavanja u skladu sa medijskom etikom i standardima profesije, što bi zapravo trebao da bude jedan od ključnih kriterijuma za dodelu sredstava.

Analiza konkursnog finansiranja, koju je izradila Koalicija za slobodu medija, pokazuje da se sredstva Ministarstva u značajnoj meri koncentrišu oko ograničenog broja međusobno povezanih vlasnika i medijskih mreža, od kojih su mnoge nedvosmisleno deo provladinog medijskog sistema ili su politički i poslovno povezane sa strukturama vlasti. Umesto da javni novac bude raspodeljen na osnovu kvaliteta projekata, doprinosa javnom interesu i poštovanja profesionalnih standarda, konkurs je pretvoren u mehanizam učvršćivanja političke i ekonomske moći medijskih aktera za medijske potrebe vlasti, upozorava ANEM.

Ministarstvo je u 2026. godini kroz devet konkursa raspodelilo 482 miliona dinara. Prijavljena su 1.224 projekta, finansiran je 421, dok su 803 projekta odbijena. Međutim, iza privida konkurencije krije se duboko neravnopravan sistem u kojem značajan deo sredstava završava kod istih medijskih grupacija.

Mreža medija povezana sa Radoicom Milosavljevićem dobila je 41,2 miliona dinara, grupacija Best Media Team, povezana sa izdavačima tabloida "Alo" i "Informer" - 32,6 miliona dinara, mreža Slavka Stijakovića - 27,4 miliona, mreža Aleksandra Milutinovića - 22,3 miliona, a medijska grupacija Vladana Stefanovića - 21,7 miliona dinara.

Podaci jasno pokazuju da konkursno sufinansiranje više ne funkcioniše kao podrška različitim medijima, već kao sistem za koncentraciju javnog novca u rukama nekoliko privilegovanih medijskih centara. Inače, ove privilegovane medijske grupacije do novca građana dolaze i kroz druge mehanizme finansiranja medija.

Posebno je porazno to što među korisnicima državnog finansiranja dominiraju i izdavači tabloida koji godinama krše profesionalne standarde. Finansiranje medija koji kontinuirano krše Kodeks novinara i novinarki Srbije predstavlja direktnu poruku da profesionalizam, etika i odgovornost prema javnosti više nisu kriterijumi za dobijanje novca građana, već sasvim obrnuto.

Slika je još gora ako se zna da su mnogi kritički mediji i organizacije potpuno odustali od konkurisanja, jer je diskriminacija postala očigledna, a ishod konkursa unapred jasan. Kada ovi mediji više ne konkurišu jer znaju da će biti diskriminisani, onda to više nije javni konkurs već administrativno pokriće za unapred dogovorenu raspodelu novca podobnima.

Istovremeno, vodeće nezavisne profesionalne organizacije — NUNS, UNS, ANEM, Lokal Pres i Asocijacija medija — nisu dobile sredstva na ovom konkursu, dok su značajnu podršku dobile organizacije koje se u javnosti opisuju kao bliske vlastima ili kao tzv. GONGO organizacije. Takva raspodela nije slučajna greška, već deo šireg procesa u kojem se iz sistema javnog finansiranja istiskuju nezavisni akteri, a institucionalno jačaju organizacije koje služe kao oslonac vlasti.

Analiza pokazuje i dramatično slabljenje nezavisnih lokalnih medija. Učešće članica mreže Lokal Pres u sredstvima Ministarstva palo je sa 6,38 odsto 2023. godine, na 3,28 odsto 2024. godine, da bi na konkursu za 2026. godinu iznosilo svega 1,07 odsto ukupno raspodeljenih sredstava. To nije samo statistički pad, već pokazatelj sistematskog iznurivanja lokalnih redakcija koje rade u interesu građana.

Odluke o raspodeli sredstava donosile su komisije čiji sastav i integritet izazivaju ozbiljnu sumnju. O javnom novcu odlučivale su komisije sastavljene pretežno od članova upitnih stručnih i moralnih kvaliteta, u sistemu u kojem organizacije bliske vlastima imaju značajnu ulogu u predlaganju članova komisija. Time se dodatno otvara pitanje sukoba interesa, političkog uticaja i stvarne nezavisnosti odlučivanja.

Novinarska i medijska udruženja i sindikati zahtevaju hitnu i temeljnu reformu sistema konkursnog sufinansiranja: sprečavanje sukoba interesa u izboru članova komisija, potpunu transparentnost vlasništva korisnika, ograničavanje koncentracije sredstava kod povezanih medijskih grupacija, obavezno uvažavanje istorije kršenja profesionalnih standarda i objavljivanje detaljnih obrazloženja svih odluka.

Ukoliko se naši zahtevi ne ispune, sistem konkursnog sufinansiranja će i dalje, i to sve više, urušavati medijsko tržište, jačati podobne i neetičke medije i gušiti medije koji drže do svoje profesije i njenih standarda, kažu u ANEM-u.