Kako se menjao "strogi" centar Beograda, od Vesića do Šapića? "Izmene su kozmetičke, urbanistički se ništa krupno nije desilo"

Kako je prethodno najavljeno, tržni centar Trg republike, poznatiji kao "Staklenac", biće srušen. Naime, objekat čije rušenje je najavljivano mnogo godina unazad - što zbog izgradnje opere i baleta, što zbog gradnje multifunkcionalnog objekta kulture - ukloniće se zarad metro stanice.

Naposletku, sam objekat je od početka bio "privremen", a izgrađen je krajem osamdesetih godina prošlog veka kao zamena za druge privremene objekte, metalne kioske, uoči samita Pokreta nesvrstanih.

Pored Staklenca, od gradskih zvaničnika, gradonačelnika Aleksandra Šapića i gradskog menadžera Miroslava Čučkovića, najavljeno je i uklanjanje Bajlonijeve pijace (Skadarlija) - privremeno, doduše, te će prodavci biti izmešteni na alternativnu lokaciju.

Najavljeno i trajno zatvaranje Pariske ulice, koja se nalazi tik uz Kalemegdana, a kako bi se taj deo pretvorio u pešačku zonu. Inače, ovo urbanističko pitanje je već duže vreme u žiži javnosti, prvenstveno zbog kultne tramvajske linije 2, odnosno zbog najave njenog ukidanja. Nakon što se sama tema primirila, gradonačelnik prestonice ju je ponovo otvorio - i, čini se, stavio konačnu tačku na to pitanje, prenosi N1.

Međutim, Šapić je pak otvorio još jedno pitanje - a to je koliko se samo jezgro Beograda, odnosno njegov centar menjao tokom prethodne decenije?

Rekonstrukcija trga, kružni tokovi, sat...

Možda i "najglasnija" transformacija centra tokom poslednjih 10 godina dogodila se "promenom" izgleda centralnog gradskog trga - prvi put, a onda i drugi.

Naime, nakon što je započeta u avgustu 2018. godine, temeljna rekonstrukcija Trga republike završena je 2019. godine.

"Trg republike će biti formiran kao pravi gradski trg, biće postavljene granitne ploče, uklonjene žardinjere koje smetaju, kao i oko 150 fizičkih prepreka na samom trgu", rekao je tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Odluku o granitni pločama, odnosno "kockama", pravdao je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Ne, radite centralni gradski trg, stavite sve najbolje za Beograd. Jer, taj trg se radi jednom za nekoliko vekova", rekao je, prema rečima Vesića, Vučić kada se vagalo da li staviti skuplje granitne ili jeftinije betonske ploče prilikom rekonstrukcije.

Međutim, luksuz zvani granit, koji je koštao osam miliona evra, nije predugo trajao - jer, problem je nastao već tokom prve kiše, pa je tada naređeno da se kocke okrenu na drugu stranu.

I tako nekoliko puta - prevrtanje, pa ponovno postavljanje.

Konačno se od začaranog kruga odustalo kada je doneta odluka da se sve asfaltira - i tako je asfalt zamenio granit.

Kako je N1 još tada pisao, problem je bio u podlozi, odnosno to što je umesto betona, kako je to bilo predviđeno projektnom dokumentacijom, ispod kocki postavljen asfalt.

Tako je rekonstrukcija potrajala dobrih sedam godina, dok su granitne kocke završile na deponiji - a koliko je sve ukupno koštalo, i dan danas nije u potpunosti poznato.

A u sklopu nove rekonstrukcije 2025. godine koja je završena u septembru, sem asfaltiranja bilo je i nekih novina - tri nova kružna toka i jedan sat.

I obe novine su bile od samog početka, uslovno rečeno, problematične. Od zbunjujuće signalizacije do čestih kvarova sata.

Naime, kako je prethodno za N1 komentarisao saobraćajni inženjer i predsednik sindikata GSP "Centar" Ivan Banković, kružni tok koji je otvoren na Terazijama, u sklopu rekonstrukcija, ne doprinosi ničemu i nije funkcionalan.

Neki od problema kružnog toka na Terazijama su zbunjujuća horizontalna saobraćajna signalizacija koja se nalazi u krajnjoj levoj saobraćajnoj traci u smeru od Palate Albanija ka Slaviji. Zatim nebezbedni ivičnjaci koji dele saobraćajne trake na kojima su se prethodnih dana saplitali biciklisti. Saobraćajne trake u samom kružnom toku nisu dovoljno široke, te nema dovoljno prostora, a naročito za vozila javnog gradskog prevoza i zglobne autobuse i trolejbuse.

S druge strane, ubrzo nakon što je postavljen, mesecima pompezno najavljivan "Beogradski sat" u kružnom toku na Trgu republike se pokvario - zato što ga je Gradska čistoća nestručno oprala.

Pored toga, pitanje cene takođe je isplivalo u prvi plan.

Jer, kako je tada pisala Nova ekonomija, "Beogradski sat" je plaćen 9,9 miliona dinara bez PDV.

Inače, Šapić je, osvrćući se na optužbe opozicije da je sat mogao da se kupi po znatno manjoj ceni na sajtu Alibaba, rekao da će tražiti da se sat naruči od "Alibabe i 40 razbojnika".

Na konto toga, Nova ekonomija je preko Alibabe uputila zahtev za ponudu za sat po identičnim dimenzijama onom na Trgu republike - cena koju su dobili iznosila je 20.000 dolara.

Beogradski sat, inače, u trenutku kada je ovaj tekst pisan, ponovo nije radio.

Kozmetičke izmene

"Infrastrukturni radovi u centru Beograda najveći su u poslednjih nekoliko decenija i slobodno mogu da kažem da će se desiti najveće saobraćajne, pa i vizuelne promene u centru grada", izjavio je početkom avgusta 2025. godine Šapić na konferenciji za medije.

A već u decembru prošle godine je aktuelni gradonačelnik Beograda najavio nove rekonstrukcije Trga republike, za koji je rekao da će se "ići na to da ima više drveća".

Postavlja se pitanje kako je moguće da nakon dve rekonstrukcije samog centra prestonice - koje su trajale, u pauzama, sedam godina - sledi nova?

Kako za N1 kaže arhitekta Miljan Salata, odgovor je vrlo jednostavan - zato što ne postoji plan, niti strategija kako i zašto se nešto, iz urbanističkog ugla, radi.

"Strateški, idejno i konceptualno se nije išlo u nekom konkretnom pravcu koji bi kompletirao neku širu urbanističku viziju tog dela grada. Ono što je praksa još s početka 20. veka, pogotovo u evropskim gradovima, jeste da se stare centralne gradske zone pretvaraju u pešačke zone. I '80-ih godina se krenulo negde u tom pravcu, ali mi i dalje imamo problem na Trgu republike", navodi Salata.

Sagovornik N1 prvo objašnjava da gradski trg u Beogradu nije klasičan trg.

"Trgovi su otvoreni gradski prostori, obično sačinjeni od platoa, odnosno neki brisani prostor koji je oivičen objektima sa sve četiri strane. Takvi su pre svega klasični renesansni italijanski trgovi, a mi nemamo takav trg u klasičnom smislu. Ako pogledamo Trg republike, on je presečen saobraćajnicom, a taj deo kod Staklenca izgleda kao plomba koja je izvađena odatle, tako da nemaš utisak da si oivičen zgradama sa sve četiri strane. Čak i Trg Nikole Pašića ima dve saobraćajnice sa leve i desne strane", objašnjava Salata.

Dobre ideje - loša realizacija

Iako sagovornik N1 ističe da Šapićeva najava o više zelenila na Trgu republike jeste dobra, postavlja pitanje zašto se prethodno smanjivalo?

"Mi smo na Trgu republike imali nekakvo zelenilo, imali smo neki urbani mobilijar i to su bili prostori koji su uspevali da zadrže ljude. I umesto da povećavamo procenat zelenih površina, mi spadamo na sve manje i manje", ističe sagovornik N1.

S tim u vezi, on naglašava da u samom centru Beograda postoji problem sadržine, odnosno "nedostatak stvari koje bi ljude zadržale na tom trgu, da tu postoji neki sadržaj, neka aktivnost".

"Nekako mi se čini da naši trgovi služe kao protočne tačke. Drugim rečima, nisu tačke na kojima se ljudi duže zadržavaju. To su blede tačke, bez neke autentičnosti i karaktera", ocenjuje Salata.

Zatvaranje Pariske ima smisla, ali...

Kako dodaje, i zatvaranje Pariske ulice ima smisla, kao i pretvaranje tog dela u pešačku zonu - ipak, uviđa jedan drugi problem.

"Iz ugla arhitekture i urbanizma, odnosno iz ugla strategije izolovanja te cele gradske zone od kolskog saobraćaja, to ima smisla. Međutim, da bismo zatvorili neku ulicu, mi moramo da imamo strategiju kako rešavamo te saobraćajne čvorove. Druga stvar koja mi nije jasna je ukidanje tramvaja. Obično se tramvaji ostavljaju upravo u tim zonama gde nema kolskog saobraćaja", naglašava Salata.

Uzimajući sve u obzir, Salata ističe da je sve što se do sada radilo u samom centru Beograda, odnosno da su pomenute intervencije - "u suštini više kozmetičke izmene".

"Ja nisam siguran šta smo mi tačno dobili rekonstrukcijom Trga republike, a iako nisam saobraćajni inženjer, ne vidim smisao ni u tim kružnim tokovima. Sve te intervencije suštinski ne menjaju urbanu koncepciju tog dela grada, jer se urbanistički ništa krupno nije desilo", zaključuje Salata.

A prošlo je bezmalo osam godina od početka prvih radova - i ko zna još koliko para.