1
Izložba crnogorskog vajara Adina Rastodera biće otvorena 21. oktobra u 20 sati u Galeriji Haos.
Galerija Haos nedavno je obeležila tri decenije postojanja, a novu, jesenju sezonu započinje predstavljanjem crteža na papiru i skulptura crnogorskog vajara Adina Rastodera.
Crnogorski umetnik je, ocenjuje osnivačica Haosa Borka Božović, snažna i autohtona autorska figura na likovnoj sceni.
Adin Rastoder je rođen u Podgorici 1985. godine. Diplomirao je na FLU na Cetinju 2010. godine u klasi profesora Pavla Pejovića, a magistarske studije završio na L’École Nationale Supérieure d’Art u Nansiju. Bio je saradnik u nastavi na FLU na Cetinju, član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore i učestvovao je na više samostalnih i pedesetak kolektivnih izložbi u Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, Francuskoj, Austriji, Poljskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, Italiji, Kanadi, Mađarskoj, Albaniji.
Predstavljao je Crnu Goru na Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana u Solunu sa Tijanom Gordić) a 2017. na Venecijanskom bijenalu zajednom s Ivanom Radovanović.
Rastoderova skulptura „Glava – Bez naziva“ u stalnoj je postavci Narodnog muzeja Crne Gore. Autor je spomenika crnogorskoj princezi i italijanskoj kraljici Jeleni Petrović Savojskoj. U pitanju je jedan od prvih spomenika u Crnoj Gori posvećen ženi u celoj figuri.
Crtež je za Rastodera prostor neposrednosti, beleži u tekstu za izložbu umetnica Tijana Gordić, a kada papir više ne može da podnese teret izraza, Adin poseže za drvetom, terakotom, poliesterom dajući svojim figurama novu dimenziju, novu stvarnost…
„Iz spoja crteža i skulpture, intuicije i analize, emocije i materijala, nastaje delo koje ne teži da impresionira – već da se zadrži. U pamćenju, u osećaju, u prostoru“, piše Gordić dodajući da u kompleksnom opusu Adin Rastoder na svoj način komentariše savremeno društvo i čoveka opsednutog različitim emocijama, strahovima, požudama, tajnama, uverenjima, nadama, iskazujući svoj odnos prema pošastima kojima je savremeno čovečanstvo izloženo.
Izložbu, koja će trajati mesec dana, otvoriće akademik i Adinov profesor Pavle Pejović.