INTERVJU Aleksandar Radić: Otišao sam iz Srbije zbog pritisaka, pratili su moju maloletnu ćerku i mene, a snimke objavljivali na Informeru

Nakon što su policija i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pretresli njegov stan i kancelarije u okviru istrage koja se vodi zbog, kako se navodi, sumnje na krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, Radić se našao pod do sada najžešćim udarom režimskih medija, ali i Vojnobezbednosne agencije. Pod izgovorom da je pod istragom zbog tvrdnji da je tokom protesta 15. marta 2025. godine upotrebljeno sonično oružje (zvučni top), protiv njega je pokrenuta kampanja koja je, kako tvrdi, rezultirala njegovim odlaskom iz zemlje.

Možete li da nam kažete zbog čega ste odlučili da odete iz Srbije?

Nisam imao izbora. Pritisak na moj privatni život postao je preveliki. Imam ćerku koja je završila prvu godinu Pete beogradske gimnazije i učestvovala je u protestima, što je bilo potpuno prirodno u atmosferi koja je tada vladala među njenim vršnjacima. U jednom trenutku ona je sa Radnom grupom za aktivnosti pozvala Zorana Kesića da održi predavanje u školi, baš na dan kada se održavao plenum o nastavku blokade. Oko toga je napravljena velika priča, uz tvrdnje da je reč o koordinisanoj akciji medija i profesora čiji je cilj destabilizacija Srbije. Mislim da je tada postalo jasno da interesovanje službi nije usmereno samo na mene. Presudan trenutak bio je kada su na televiziji Informer počeli da prikazuju tajno snimljene kadrove moje maloletne ćerke. Tada sam shvatio da više nemam pravo da rizikujem. Da sam završio u pritvoru, ona bi ostala sama. Kao otac nisam mogao da donesem drugačiju odluku. Pratili su nas neprekidno. Imam mnogo indicija da ljudi koji prate mene i druge koji nisu po volji vlasti rade za državne strukture, a da se materijal koji prikupe kasnije završava na televiziji Informer. U jednom trenutku emitovani su i snimci nastali još tokom zime, na kojima smo moja ćerka i ja u jednom kafiću. Govorimo o tajno snimljenim kadrovima maloletnog deteta. Smatram da to nije moglo da bude slučajno i da je predstavljalo direktan pritisak na moju porodicu. Upravo tada sam doneo odluku da odem iz Srbije.

Rekli ste da problemi sa VBA traju godinama. Kada je, po vašem mišljenju, sve počelo?

Ozbiljna kriza eskalirala je prošle godine nakon intervjua koji sam dao kolegi Milanu Radonjiću za Radar. Tada sam govorio o tome kako je VBA preuzela kontrolu nad Vojno-obaveštajnom agencijom. Mislim da preko toga nisu želeli da pređu. Međutim, problemi zapravo traju još od 2018. godine. Smatram da postoji lična opsesija pojedinih ljudi iz VBA. Pratili su me, pokušavali da konstruišu različite slučajeve protiv mene, privodili ljude iz mog okruženja na informativne razgovore, pokušavali da mi prekinu izvore prihoda i dolazili do ljudi koji su mogli da imaju bilo kakvu informaciju o mom kretanju. To traje godinama i kulminiralo je ovim što se danas dešava.

Kako objašnjavate da se VBA bavi vama iako ste civil?

Upravo je to problem. Sve što opisujem, po mom mišljenju, protivzakonito je. Pre nekoliko godina pokušali su da protiv mene angažuju Vojnu policiju zbog navodne pretnje jednoj službenici za koju verujem da je bila saradnica VBA. Protiv mene je podneta prijava, ali ju je tužilaštvo odbacilo kao potpuno neosnovanu. U jednom trenutku pokušali su čak da me dovedu u situaciju da ne mogu da napustim zemlju. Kada sam tada bio zadržan, pozvao sam advokata i rekao mu da bude spreman jer nisam znao šta bi još mogli da konstruišu protiv mene. Njihova mašta u konstruisanju slučajeva nema granice.

Šta mislite da je bio cilj pretresa vašeg stana i kancelarija?

Mislim da je cilj bio da dođu do mojih računara i pokušaju da naprave konstrukciju po kojoj sam organizovao neku terorističku grupu ili da sam strani špijun. Na mojim računarima nalazi se veliki broj dokumenata iz istorije Vojske Srbije. Međutim, svi ti dokumenti pribavljeni su zakonito, uz saglasnost nadležnih službi, dok sam radio na vojnim publikacijama i knjigama. Plašim se da će pokušati da ono što je potpuno legalno predstave kao nešto protivzakonito.

Osim što ste vojni analitičar, vi ste i novinar. Kako danas gledate na položaj medija u Srbiji?

Ljudi često porede ovo vreme sa devedesetim godinama zbog ubistava novinara. Međutim, kada govorimo o ukupnom pritisku na medije, mislim da je današnja situacija ozbiljnija. Tada ste mogli da procenite nivo rizika i postojalo je mnogo više prostora za rad. Danas se, po mom mišljenju, protiv medija vode organizovane operativne akcije. Razgovarao sam sa brojnim kolegama kojima je VBA prilazila pokušavajući da ih vrbuje. To nije jedan ili dva slučaja. Broj ljudi koji mi je o tome pričao prevazilazi deset. Ne govorim samo o sebi. Mislim da je cilj da se kod novinara stvori atmosfera straha i da se ljudi obeshrabre da se bave određenim temama.

Koliko je ovo nalik devedesetim i periodu koji mnogi pamte kao najgori period za novinarstvo u Srbiji?

Nije isto. Devedesetih smo imali nekoliko najtežih slučajeva i ubistava novinara, ali je ukupni ambijent bio drugačiji. Ja sam i tada radio ovaj posao. Nije bilo lako, ali je postojalo mnogo više prostora za rad i više medija koji su mogli da funkcionišu. Danas nema ubistava, ali su operativne akcije protiv medija mnogo šire nego tada. Ne sme da postoji alternativa. Razgovarao sam sa više kolega koji su mi ispričali da su im pripadnici VBA prilazili, pokušavali da ih vrbuju, uz pretnje i priče o patriotizmu.

Jedna od stvari zbog kojih ste danas pod istragom jesu vaše tvrdnje o mogućoj upotrebi zvučnog oružja 15. marta. Ostajete li pri njima?

Nemam nijedan razlog da promenim svoj stav. Mi ovde ne govorimo o utisku ili emociji, već o tehničkom sredstvu. Moj stav danas potpuno je isti kao i te večeri. Mislim da je priča o zvučnom oružju nanela ozbiljnu političku štetu vlastima i da je upravo zbog toga usledila ovako snažna reakcija.

Smatrate da je čitav slučaj politički motivisan?

Da. Mislim da je ovo deo političke kampanje. Cilj je da mene i druge koji iznose drugačije stavove predstave kao strane plaćenike ili ljude koji rade po instrukcijama iz inostranstva. Time pokušavaju da učvrste narativ da iza svega stoje strane službe, a ne građani koji imaju drugačije mišljenje. To je poruka koja se šalje delu javnosti koji se koleba. Žele da relativizuju sve što se dogodilo i da svaku kritiku predstave kao deo neke šire zavere.

Planirate li skoriji povratak u Srbiju?

Naravno da planiram. Nadam se da ću jednog dana imati priliku da izvedem desant. (smeh) Ceo život sam vezan za vojsku. Najveći deo karijere posvetio sam pisanju za vojna glasila, vojnu istoriju i naoružanje. To je posao od kog nisam živeo, ali jeste posao koji mi je najviše značio. Naravno da želim da se vratim. Nadam se da će to biti na način koji je primeren, oslobodilački. Inače, da ilustrujem dokle je sve ovo otišlo, kada su prošle godine počeli intenzivniji pritisci, na jednom opskurnom portalu pojavila se kompletna moja paralelna biografija, za koju sam uveren da je napravljena u VBA. Ona nema nikakve veze sa mojim stvarnim životom, ali pokazuje do koje mere su spremni da konstruišu priče o meni.