0
I dok je Beogradska filharmonija gotovo dve nedelje u štrajku, a na po jedan ili više dana rad su obustavljali članovi orkestra Narodnog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta, drugih beogradskih i srpskih teatara istim putem će krenuti i Hor opere nacionalnog teatra.
Iako je prvobitno bilo zamišljeno da štrajk upozorenja započnu 15. marta i da stupe u jednodnevnu obustavu rada, povodom velikog okupljanja u Beogradu, predsednik Sindikata hora opere Narodnog pozorišta, ali i prvi čovek Sindikata muzičkih umetnika Boris Postovnik priča za Nova.rs da se od toga odustalo.
– Želeli smo da sačekamo naše kolege iz Novog Sada i Niša. Isto kao što su oni nas sačekivali na studentskim okupljanjima u ta dva grada. Zamislili smo da to bude jednodnevni štrajk upozorenja, a da onda odlučimo da li će se nastaviti shodno rešavanju zahteva koje smo ispostavili našem poslodavcu, odnosno Ministarstvu kulture – objašnjava operski umetnik i član Hora opere Narodnog pozorišta.
Podseća da su u nacionalnom teatru najpre u štrajku bili baletski igrači i glumci, a potom i članovi Orkestra.
– Hor Opere ima drugačiji model. Mi smo rešili da naši štrajkovi budu vidljiviji, odnosno da ne štrajkujemo unutar prostorija Narodnog pozorišta, već da idemo van. Hteli smo da taj 15. mart iskoristimo kao nulti dan našeg štrajka. A s obzirom da štrajk može da se prekida, nastavlja, planirali smo da svoje dalje štrajkačke aktivnosti prilagođavamo razvoju situacije u odnosu na naše zahteve. Ali, s obzirom da su članovi Orkestra Narodnog pozorišta završili štrajk, shvatili smo da nema svrhe 15. marta ulaziti u jednodnevnu obustavu rada, kad sama institucija – Narodno pozorište – neće raditi.
Uprkos tome što su odustali od „hibridne varijante“ štrajka 15. marta, Postovnik naglašava da će uskoro doneti odluku o tome kada će obustaviti rad:
– Kao predsednik Sindikata muzičkih umetnika planiram da sa kolegama iz Glavnog odbora razmotrim koje to dalje aktivnosti možemo da preduzmemo i kada bi eventualno mogli da objedinimo akcije svih institucija.
Upitan misli li da je to moguće, naš sagovornik odgovara:
– To je jedino moguće. I to pričam od početka. Pokazalo se da su štrajkovi pojedinačnih institucija apsolutno nesvrsishodni. Bilo je logike u tome da svi, malo po malo, iskazuju svoje nezadovoljstvo, međutim suočili smo se s time da smo ovoj vlasti apsolutno nebitni u svakom kulturnom polju. Evo, Beogradska filharmonija štrajkuje već gotovo 15 dana i nisu dobili nijedan jedini poziv. Niti od nadležnih, niti se bilo ko oglasio. Moramo da istrajemo, drugačije ne vredi. Pojedinačne akcije, očigledno, ne daju rezultate. A mnogo bi efektivnije bilo da je sve stalo na pet dana, međutim imamo pojedince koji bi želeli da sve stane – van zakona, jer ni država ne poštuje zakon. Međutim, poslodavac jedva čeka da to iskoristi i sankcioniše zaposlene – ukazuje naš sagovornik.
Spekulacije o generalnom štrajku, počev od 17. marta komentariše rečima da „zakonski nije moguće organizovati obustavu rada“, jer ona mora da se pet dana unapred najavi.
– I studenti moraju da razmišljaju o tome, jer ako se već svi borimo za rad institucija i poštovanje zakona, hajmo onda da ga poštujemo.
Iako su u proteklom periodu, pokušavajući da se izbore za unapređenje teškog položaja u kom se umetnici nalaze, više puta slali dopise Ministarstvu kulture nailazili su na zid. I sasvim slučajno Postovnik je stupio u kontakt s ministrom kulture Nikolom Selakovićem, ali preko društvenih mreža:
– Tada sam saopštio ministru da šest meseci ne želi da nas primi, što je demantovao, navevši da ga njegovi saradnici nisu obavestili o tome. Onda nas je primio i u razgovoru smo se pre svega fokusirali na naše štrajkačke zahteve – najpre povećanje plata. Zatim i popunjavanje ansambala u Narodnom pozorištu, jer imamo veliki broj radnih mesta koja su slobodna, a ne popunjavaju se već dugi niz godina. Tražili smo i da se promeni Uredba o koeficijentima koju je Savez samostalnih sindikata zajedno s Vladom Srbije unakazio i napravio je apsolutno administrativno neupotrebljivom. Jedan od naših štrajkačkih zahteva bio je i da se i Konfederaciji slobodnih sindikata, kojoj Sindikat muzičkih umetnika pripada, vrati reprezentativnost – kazuje Postovnik.
Do tog spora došlo je, priča Postovnik, jer je zloupotrebljen državni aparat da se jedini umetnički sindikat izbaci iz socijalnog dijaloga u ovoj zemlji. Dodaje i kako su im Savez samostalnih sindikata i UGS Nezavisnost, zajedno s Ministarstvom rada, protivzakonito Konfederaciji oduzeli reprezentativnost 2020. godine.
– Naš upravni postupak povodom tog nelegalnog čina čeka već tri godine na rešenje. Nakon kontakta s ministrom Upravni sud je posle više od tri godine zakazao i održao prvo ročište u tom slučaju 12. marta. Na ročištu se pojavila samo Konfederacija slobodnih sindikata, niti neko iz Ministarstva rada, niti iz Saveza samostalnih sindikata. Sve činjenice su iznete, sad ostaje samo da se sud izjasni po pitanju toga, i odluči. Ono čega se mi plašimo jeste vraćanje na prvostepeni organ, što je nama zatvaranje vrata. Jer smo zbog toga i pokrenuli celu priču, hoćemo da nam se vrati reprezentativnost i da budemo punopravni članovi Socio-ekonomskog saveza. Da ne može neko drugi da razgovara u ime muzičkih umetnika. Mi ne želimo da govorimo o bibliotekarima, muzejskim savetnicima. Ali, ne želimo da neko u naše ime razgovara o izvođačima – odsečan je operski umetnik.
Ne samo što im je oduzeta reprezentativnost, već je od tada Uredba o koeficijentima, koja je iole definisala izvođačke odnose u kulturi, „obrisana“. Napravljena je i nova koju naziva haotičnom.
– Neupotrebljiva je, jer nije upodobljena s katalogom radnih mesta. Narodno pozorište, pa SNP imali su problem da zaposlenim izvođačima odrede novi nivo koeficijenta koji je trebalo da bude uvećan za osam procenata. Došli smo do situacije da je zamenik direktora Narodnog pozorišta želeo da smanji koeficijente, po svom nahođenju, jer primera radi za dirigenta po toj uredbi postoje četiri različita koeficijenta. I kako da odredite koji je koefiijent za kog dirigenta? Poslodavac uvek može da uzme onaj najmanji koeficijent, da zaposlenom manju platu, i to opravda Uredbom o koeficijentima koja mu to omogućava. Uspeli smo da dogovorimo sa svim poslodavcima da se nikome ne umanjuje plata, odnosno da se primeni koeficijent koji je približan uvećanju od osam procenata, jer je Vlada odlučila da bude toliko povećanje plata. Ukoliko sud donese neku drugu odluku, onda ćemo se i mi odrediti prema tome. Tvrdilo se da nemamo reprezentativnost. Nadamo se da će sud doneti neku vrstu odluke koja će ići nama u korist. Ukoliko nas vrate na prvostepeni organ, onda će nam vrata opet biti zatvorena – kaže Boris Postovnik i najavljuje da ni od borbe za izvođače, i sve kulturne radnike, a ni od štrajka neće odustati.
Obe predstave, koje su bile planirane da budu izvedene 15. marta u Narodnom pozorištu, jedna na Velikoj sceni – balet „Labudovo jezero“, i druga na „Raši Plaoviću“ – komad „Uobraženi bolesnik“, otkazane su.
I u Jugoslovenskom dramskom pozorištu otkazano je izvođenje „Ujka Vanje“ na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“, odnosno „Beogradske trilogije“ na maloj sceni – Studiju Ćirilov.
U Ateljeu 212 se, takođe, neće igrati „Moja ti“ na Sceni „Mira Trailović“, odnosno „Strujosek“ na Sceni „Petar Kralj“. Isto je i u Beogradskom dramskom pozorištu, gde neće biti odigrani komadi „Kramer protiv Kramera“ i „Yankee Rose“, kao i u Zvezdara teatru, u kojem neće biti predstava „Osama-kasaba u Njujorku“ i „To kad uvati ne pušta“.
Bonus video: Generalni štrajk
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
