6
Vakcina je dobrodošla, radujemo se toj mogućnosti, ali ona, bar u ovom prvom narednom periodu neće biti "zlatni metak ". Voleo bih da grešim, ali to neće biti jedina i dovoljna mera koja će odjednom moći da se sprovede i koja će nam rešiti sve probleme sa epidemijom virusa korona, rekao je epidemiolog dr Dr Predrag Đurić u jutarnjem programu "Probudi se" na NOVA S.
„Postoje izazovi povezani sa različitim medicinskim procedurama. Prvi izazov je količina vakcine koja može da bude proizvedena, a koja je potrebna“, navodi dr Đurić.
U startu je, kaže, očigledno da će vakcinacija – kad do nje dođe – verovatno biti sprovedena u fazama.
„Verovatno će prvo vakcina biti ponuđenima onima koji su prvi na udaru, a to su zdravstveni radnici, potom osobe sa hroničnim bolestima i tako dalje, gradualno, ka opštoj populaciji“, objašnjava dr Đurić.
Sledeći izazov je transport vakcina.
„Potom, izazov je čuvanje vakcine na mestu gde će biti aplikovana. Dalje, problem je i davanje vakcine, za šta treba da se angažuje veliki broj zdravstvenih radnika. Sve to je jedan veliki organizacioni izazov“, navodi epidemiolog.
Potom, važno pitanje, na koje sada ne možemo dati odgovor je – koliko dugo će trajati postinuti imunitet.
„Kod Fajzer vakcina, koliko smo čuli, vakcinacija bi trebalo da se sprovodi sa dve doze, ako sam dobro ispratio – u razmaku od četiri nedelje. Ako bi bilo potrebno dve doze u kratkom razmaku, to znači da – ako hoćete da postigete veliki obuhvat populacije a govorimo o 60, 70 odsto stanovništva da bi se postigao odgovarajući kolektivni imunitet – na globalnom nivou treba da se da oko osam milijardi doza vakcina, što naravno neće biti moguće ni proizvesti, ni distribuirati toliku količinu vakcine u kratkom periodu“, istakao je dr Predrag Đurić.
Kako navodi, njegova osnovna poruka je da ne smemo da se oslanjamo samo na jednu strategiju.
„S obzirom da pandemija traje već osam meseci u Evropi, a u svetu već godinu dana, što se tiče virusa nema značajnijih promena koje bi ukazale da on može da nestane sam od sebe i da epidemija može da se povuče – vakcinacija jeste najdelotvornija, ali treba razvijati i druge strategije, upravo ako se pokažu različiti izazovi vezani za vakcinu u smislu njene proizvodnje, distribucije, aplikacije, delotvornosti, dugotrajnosti imuniteta“, naglašava epidemiolog Đurić.
Na temu koliko su vakcine pouzdane, da li su one ključ rešenja i kada možemo da očekujemo njihovu primenu, u jutarnjem programu NOVA S govorio je i dr Bojan Trkulja , direktora Udruženja proizvođača inovativnih lekova.
„Prema podacima SZO, sada je oko 50 kandidata u fazi kliničkog ispitivanja vakcina, od toga je 10 u fazi 3 i još 150 u fazi predkliničkog testiranja. To znači da ćemo od ovog moemnta konstantno dobijati sve novije rezultate, što je u stvari dobro. Nije poenta samo razviti vakcinu. Zadatak je obezbediti oružje da se čovečanstvo izbori sa pandemijom. Na osnovu onoga što smo do sada videli, čini se da je moguće da bi već u trećoj nedeljji novembra Fajzer mogao od američke administracije za hranu i lekove da zatraži dozvolu za stavljanje vakcine u promet. Ako Fajzerova vakcina zaista dobije dozvolu za promet do kraja ove godine, zahvaljujući sporazumu koji je naša zemlja potpisala sa proizvođačem, mi bismo mogli da očekujemo da u prvom kvartalu iduće godine dobijemo prvu značajnu količinu ovih vakcina“, ukazao je dr Trkulja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
