6
Direktor izdavačke kuće Color press group Robert Čoban bio je gost jutarnjeg programa televizije Nova S "Probudi se". Neizbežna tema bila je odlazak Đorđa Balaševića. "Mnogo smo se ogrešili o Balaševića", primećuje Čoban i ističe da je tužno to što neke televizije sinoć nisu mogle da nađu Balaševićev snimak mlađi od 10 godina.
„To znači da on na mnoge televizije nije mogao ni da kroči. On je na brojnim televizijma bio zabranjen decenijama, godinama prozivan na naslovnim stranama tabloida uz najružnije epitete. Mi znamo kakav je bio Đole, ali po tome ćemo vidieti kakvi smo bili i svi mi poslednjih 30, 40 godina“, rekao je Čoban.
On ističe da se često desi da tek kada neko ode, shvatimo koliko je on bio značajan i da se zaborave sve ružne reči i naslovi koji su o njemu izlazili. To je uporedio sa situacijom kada je ubijen premijer Zoran Đinđić.
„Sada ga svi žale i treba da ga žale“, rekao je Čoban.
On je ukazao i na to da se Balašević povukao proteklih nekoliko godina i održavao samo već tradicionalne koncerte i nastupe.
„Povremeno je izašao sa nekim singlom i pesmom. Te pesme, ako su imale neku politički notu, naravno da su bile zabaranjivane na većem broju televizija“, konstatuje Čoban.
Osvrnuo se i na to što se ceo region oprašta i žali za Balaševićem.
„Balaševič je i pre devedesetih, i do današnjeg dana bio jedna od retkih, ako ne i jedina zvezda, koja je bila obožavana svuda, bilo da je to Skoplje, Ljubljana, Sarajevo ili Virovitica o kojoj je pevao“, priseća se Čoban.
Poseban je bio i oproštaj Novosađana od Balaševića.
„Đole Balašević nije bio neko koga ste mogli da sretnete po gradskim kafićima i kafanama u Novom Sadu, on je živeo neki povučen porodični život. Ponekad ste mogli da ga sretnete na keju kako brzo hoda. To što su ljudi osećali prema njemu, videvši ga možda jednom godišnje na tom koncertu za Bogojavljenjsku noć, to je bilo toliko snažno i pokazalo se juče na Trgu slobode“, smatra Čoban.
On se prisetio i Đoletove večite duhovotosti.
„Setio sam se, Novu godinu 2002. na 2003. smo dočekali moja supruga, ja, kumovi i prijatelji kod njega u kući. Uvek je bio duhovit, uvek je zbijao šale. Rekao je, evo ja dočekujem Novu godinu sa Robertom Čobanom, sigurno će biti kraj sveta. Pošto smo tada imali neke zategnutije odnose. Svaki momenat sa njim je uvek bio neka anegdota“, kaže Čoban.
On je istakao da je Balašević u svojim stihovima predvideo mnoge stvari, pa je podsetio na stihove poput „samo da rata ne bude“.
„Bila je privilegija biti njegov savremenik“, zaključuje Čoban.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
