Beogradski univerzitet traži da mu se restitucijom vrati 35 zgrada

Rektor Đokić je tada rekao da je Univerzitet između dva rata bio jedan od tri najbogatija u Evropi, a da je prihodovao od preko 80 zadužbina i fondova. Iz uprave Univerziteta potvrdili su za novine Nova.rs da je pokrenuta inicijativa, te da je ova institucija podnela ukupno 35 zahteva za povraćaj imovine. Na spisku se nalaze zgrada Rektorata, Studentski dom "Kralj Aleksandar", ali i zgrade u Resavskoj, na Terazijama, u Dalmatinskoj, Vlajkovićevoj, na Kosančićevom vencu, koje su bile u vlasništvu zadužbina.Među imovinom koja se potražuje nalaze se i stanovi koji su građani otkupili od vlasnika (države), što dodatno otežava rešavanje imovinskih problema Univerziteta.

Predsednik Mreže za restituciju u Srbiji Mile Antić kaže za Nova.rs da restitucija koju predlaže Univerzitet, a koja je urađena za povraćaj crkvenih poseda, omogućava povraćaj imovine u punom iznosu."Dobar je predlog da se vraća imovina kao što se vraćala crkvi jer je kada je reč o crkvi primenjena je supstitucija u punom obimu i kapacitetu. Restitucija za crkvenu imovinu nije sprovedena kao što je slučaj kod običnih građana. Po toj restituciji crkvi se vratila ista stvar koja im je oduzeta ili im se dala neka druga imovina u vrednosti koja je ekvivaletna oduzetoj. Vrlo dobro se zna kakva to može da bude imovina i kompenzacija ne može biti manja od vrednosti koje ima oduzeta zgrada ili stan. Uvek se rade tržišne procene, a nakon toga se radi kompenzacija”, priča za Nova.rs predsednik Mreže restituciju u Srbiji.On ističe da je Zakonom o restituciji iz 2011. godine predviđeno vraćanje imovine zadužbinama i naglašava da je Univerzitet upravo preko zadužbina ostvarivao prihode."Nije Univerzitet bio vlasnik imovine, već zadužbina, ali je za potrebe Univerziteta korišćena imovina zadužbina. Na osnovu toga predstavnici Univerziteta traže povraćaj imovine umesto zadužbina. U periodu pre Prvog svetskog rata ili u periodu između dva rata zadužbine su ostavljale svoju imovinu u korist Univerziteta, što je potvrđeno u osnivačkim aktima pojedinačnih zadužbina. Recimo, zadužbina Luke Ćelovića je ostavila svoju imovinu za potrebe finansiranja Univerziteta. Sa druge strane, u većini slučajeva zadužbine nisu strikno navodile da imovinu prebacuju na Univerzitet, što dodatno otežava problem”, naglašava naš sagovornik.Budući da na spisku imovine koja treba da bude vraćena ima i one koja je pretvorena u privatne stanove, Antić ističe da je to očekivano jer je prošlo više od 70 godina od nacionalizacije, ali da se upravo iz tog razloga ide po modelu crkvene restitucije."Ide se na predlog bez realnih umenjenja koje moraju da prihvate građani kao pojedinci. U celom procesu ima i mnogo tajnovitosti i isprepletanosti različitih zahteva. Ranije je SANU zajedno sa Univerzitetom predložio zakon kojim bi se formalno rešio problem restitucije, ali to je ostalo u fioci kao i do sada”, podvlači on.Na spisku imovine koju Univerzitet traži nalazi se i zgrada Rektorata u Beogradu, kao i Studentski dom "Kralj Aleksandar". Naš sagovornik kaže da se time sprečava da Univerzitet ima realnu autonomiju koja se ostvaruje kroz izvorne prihode i imovinu.

"Imovina Rektorata u katastru je upisana kao imovina Republike Srbije i tako je ostalo do danas. Ta imovina je nakon nacionalizacije posle Drugog svetskog rata prosto uzeta. Ona je najpre bila društvena svojina, a nakon 1990. postala državna. Takvu sudbinu doživela je zgrada Rektorata. Univerzitet je gost  toj zgradi, na osnovu volje vlasti. Kakvu autonomiju možete da očekujete ukoliko ova institucija nema ni prihode, ni imovinu. Nema tu samostalnosti, a upravo vlast i želi da postigne", zaključuje naš sagovornik.

Agencija za restituciju: Zahtev Univerziteta neblagovremen, diskutabilno da li bi ikada ovaj zahtev bio usvojen

Iz ove institucije rekli su za Nova.rs da je ovakav zahtev Univerziteta neblagovremen, te je da rok za podnošenje zahteva za povraćaj imovine istekao još pre osam godina.

"Jasno je da bi takav zahtev bio neblagovremen, te da Univerzitet u Beogradu svoja imovinsko pravna pitanja ne može ostvarivati u postupku restitucije. Pored toga napominjem da je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, na vrlo restriktivan način regulisao vraćanje imovine pravnim licima, ograničavajući ga na zadužbine kojima je oduzeta imovina, odnosno njihove pravne sledbenike i pravna lica koja su svoju nekadašnju imovinu vratila na osnovu teretnog pravnog posla, to je vrlo diskutabilno da li bi Univerzitet to pravo ostvario, čak i da se blagovremeno obratio Agenciji za restituciju", navode iz agencije i naglašavaju da svoja imovinska prava jedino može da uradi sa osnivačem Republikom Srbijom.Bonus video: Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dejanokiprofesornaekonomskomfakultetu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3108163"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram