U Srbiji od ankilozirajućeg spondilitisa (AS), progresivne bolesti kičme i karlice, boluje od 0,3 do 0,5 odsto stanovništva, što čini oko 20.000 bolesnika. Čak osam godina je potrebno da se bolest dijagnostikuje, a ključ borbe je u brzoj reakciji na bolove, odnosno što ranijem javljanju lekaru, poručeno je danas na onlajn konferenciji posvećenoj Svetskom dan AS.
Hronični bol u leđima, jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta, poteškoće prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, prvi su i najčešći simptomi koji se ne smeju ignorisati, napominju reumatolozi.
Napredovanjem, bolest može zahvatiti i gornji deo kičmenog stuba, strukture očiju, što ako se ne leči adekvatno može dovesti i do slepila, a nakon nekoliko godina može doći i do delimičnog ili potpunog gubitka pokretljivosti kičmenog stuba.
Načelnik Odeljenja Klinike za reumatologiju i kliničku imonologiju VMA dr Milan Petronijević kaže da mehanizmi nastanka AS nisu u potpunosti poznati, ali da genetska predispozicija igra značajnu ulogu, navodeći podatak da čak 63 odsto jednojajčanih blizanaca oboli od te bolesti.
Smatra se i da mehanički dugotrajni stres može uticati na nastanak bolesti, dodaje Petronijević i ukazuje da muškarci tri puta češće obolevaju od žena, te da se bolest ispoljava prošecno u 26. godini, obično pre 45. godine života.
Čak 70 odsto bolesnika prinuđeno je da menja svoje životne i poslovne navike, usled ograničene fizičke aktivnost, dok 30 odsto ima slabiji kvalitet života, odnosno promene u psihičkom stanju, koje uključuju anksioznost, uznemirenost ili manji i veći stepen depresije, ukazuje Petronijević.
Dodaje da je 35 odsto pacijenata veoma zabrinuto za svoju sudbinu, 46 odsto oseća hroničan zamor, 30 odsto ima poremećaj spavanja, a bolest ide dotle da 20 odsto bolesnika ne može da obavlja svakodnevne aktivnosti, kao što su korišćenje javnog prevoza ili upravljanje automobilom.
„Kada reumatolozi postave dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, kao prva terapija prepisuju se nesteroidni antiinflamatorni (protivupalni) lekovi i fizikalna terapija. Međutim, potrebno je istaći važnost primene bioloških lekova, kao jedinog na duže staze delotvornog vida lečenja zapaljenskih reumatskih bolesti“, pojašnjava Petronijević.
Internista reumatolog VMA Gorica Ristić ističe da je najveću promenu u lečenju AS predstavljalo uvođenje magnetne rezonance prilikom rane dijagnoze bolesti, zbog sposobnosti da detektuje reakciju upale mnogo pre pojave strukturnih promena na kičmi i omogući bolesnicima bolji kvalitet života.
Ristićeva naglašava da je izuzetno značajna kontinuirana edukacija i lekara i pacijenata, kako se ne bi zakasnilo u postavljanju dijagnoze i primeni ciljane terapije, kao i da su fizička aktivnost, terapije i vežbe bitni saveznici u borbi sa AS.
Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) dr Mirjana Lapčević kaže da su aktivnosti udruženja usmereni ka sveukupnoj podršci pacijentima u njihovom lečenju i unapređenju kvaliteta života.
Kao jedan od vidova podrške navodi besplatni pregled i dijagnostiku putem magnetne rezonance za pacijente koji su upućeni od strane reumatologa iz referentnih ustanova u HELPER centru (pomoćniku pacijentima) ORS-a, u kojima se izdaju vaučeri.
Udruženje je pored centrale u Beogradu, osnovalo podružnice u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Užicu u cilju pružanja šire podrške obolelima od hroničnih artritisa, kao i pravilnoj edukaciji, uz stalnu psihosocijalnu podršku.
Lapčević napominje da se u toku lečenja, može razmišljati o proređivanju biološke terapije, ali i da je iskustvo pokazalo da u tim slučajevima nastupi pogoršanje stanja pacijenata, te da se tako ne preporučuje prekid terapije.
Član Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije Živan Pavlović poslao je poruku svim pacijentima da je rano postavljanje dijagnoze od presudne važnosti, dodajući da je na njima da redovno svakodnevno vežbaju, u skladu sa propisanom terapijom, a koja će efikasno da utiče na pokretljivost i na snažniji um.
Na konferenciji pod nazivom „Jedan od nAS“ poslata je podrška svim pacijentima koji boluju od ankilozirajućeg spondilitisa, uz jasnu poruku da nisu sami i da nisu nevidljivi i uz naglasak da je rano otkrivanje bolesti presudno za lečenje i boljitak života.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar