Zašto je MOL zainteresovan za NIS: "Mađari žele da zaokruže svoj energetski uticaj na Balkanu"

"MOL je hteo da kupi deo Lukoila u Rumuniji i u Bugarskoj jer, s jedne strane, bugarski deo im je atraktivan jer bi Mađarskoj pružio izlaz na Crno more, ali bugarska vlada nije želela da proda, dok sa druge strane, Rumunija ih je odbila kao kupca dokazujući da ne žele Mađare kao partnere za njihovu kompaniju", navodi Nikolić za N1.

Izgleda, ocenjuje, da su nama Mađari, želeli to ili ne, "suđeni".

"Na ovom tržištu MOL ima monopol. Oni imaju INU, imaju rafineriju u Rijeci. Od Jadrana do centralne Evrope. Kada bio kupio ruski deo u NIS-u, MOL bi imao i Srbiju, imao bi i deo Bosne, imao bi pozicije i u Crnoj Gori. MOL je isto veoma dominantan u Slovačkoj. U Poljskoj takođe ima negde oko 400 benzinskih stanica", ističe.

Ukoliko bi došlo do prodaje MOL-u, navodi, ne smatra da bi došlo do "gašenja rafinerije".

"Oni bi povećali snabdevanje, povećali bi proizvodnju u celom regionu. A drugo, ta rafinerija je veoma moderna i ne verujem da bi došlo do gašenja", naglašava.

Kako kaže, sve oko prenosa vlasništva mora da bude završeno do 13. februara 2025. godine, a sa planom prodaje mora da se složi i ruska i američka strana.

Rizik platnog prometa

Govoreći o riziku prekida platnog prometa, naša sagovornica kaže da se tu "nešto čudno dešava".

Reporetka N1 jutros je proveravala platni promet na NIS pumpi i potrošači mogu da plaćaju Dina karticom, kešom i IPS-om.

Sekundarne sankcije koje se najavljaju, objašnjava Nikolić, uvode se zato što Narodna banka nije izdala obavezujuće upozorenje kompanijama da prekinu platni promet i saradnju sa sankcionisanom kompanijom.

"Sankcije su stupile na snagu 9. oktobra, mi smo videli da su tada sve strane banke prekinule saradnju sa NIS-om. Ostale su samo domaće banke. Pretpostavljam da je još tada Narodna banka Srbije (NBS) obavestila da saradnja sa kompanijom koja je pod sankcijama treba da bude prekinuta. Na naš rizik se posluje i dalje, u smislu da ni jedna banka, pa ni domaća, ne može da ima promet sa kompanijom pod sankcijama. U nadležnosti NBS je da prekine platni promet", objašnjava.

Smatra, kako navodi, da postoji neki diskretni signal da to može da se radi, odnosno da NBS neće biti sankcionisana ako nastavi unutrašnji platni promet.

Ističe i da Kancelarija za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAK, nema zvanično na sajtu da li je opomenula NBS po ovom pitanju, osim usmenih saopštenja NBS da su "upozoreni".

Koliko vredi ruski udeo u NIS-u?

Ističe i da se "gleda kroz prste", iz razloga što su u toku prilično ozbiljno pregovori oko prodaje ruskog dela vlasništva u NIS-u Mađarima. O tome, navodi, pišu i mađarski i ruski mediji.

Kaže i da su izašle procene koliko bi koštao ruski kapital, odnosno udeo u NIS-u, a to je milijardu i četiri stotine miliona evra, što se, kako ističe, poklapa sa iznosom "koji smo mi rezervisali".

"Analitičar Erste grupe objasnio je da su do tog broja došli tako što su uzeli poslovanje NIS-a iz 2024. godine, da su izračunali ebita, to je prihod pre oporezivanja i isplate dividendi i primenili su multiplikator koji se inače primenjuje za naftne, gasne kompanije iz oblasti energetike i tako su došli do iznosa od milijardu i četiri stotine miliona. Kad pogledate mađarske medije, izgleda da se Mađari ozbiljno pripremaju za ovo", navodi.