Vučić je najavio da tražimo alternativu za ruski gas. Istraživali smo koje opcije imamo i koliko košta

Savet Evropske unije usvojio je Nacrt uredbe kojom se postepeno ukida uvoz ruskog prirodnog gasa. Nova pravila predviđaju potpunu zabranu uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG, od 1. januara 2028. godine, uz prelazni period za postojeće ugovore.

Uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju biće zabranjen već od 1. januara 2026. godine, ali kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna 2025. moći će da traju do 17. juna 2026, dok dugoročni ugovori važe do 1. januara 2028.

Bugarska, iz koje Srbija dobija ruski gas, saopštila je da će podržati obustavu isporuke i tranzita ruskog gasa Evropskoj uniji. Gasovod Turski tok prolazi kroz Bugarsku, preko koje ruski gas dolazi do članica EU Mađarske i Slovačke, preko Srbije. Ipak, bugarski ministar energetike Žečo Stankov rekao je u septembru da evropsko zakonodavstvo ne može uticati na Srbiju kao na druge države koje su članice EU.

Kako navodi, u tom smislu se traži rešenje. On je rekao da bi se protok ruskog gasa ka Srbiji mogao nastaviti, ali ako se to desi, biće pažljivo praćeno kako bi se osiguralo da ruski gas ide samo u Srbiju, a ne u zemlje EU.

Problem je i taj što je Rusija i Srbija još nisu potpisale dugoročni gasni aranžman, postojeći je u više navrata produžavan, a ključno je da novi bude potpisan pre kraja godine na duži rok, kako bi se sprečile „sankcije“ EU. Najave srpskih zvaničnika nisu optimistične, jer postoji bojazan da se to neće dogoditi, iako su pregovori u toku.

Ima li alternativa?

Kao moguća alternativa ruskom gasu, često se pominje gas iz Azerbejdžana. Međutim, stručnjak za energetiku Dragan Vlaisavljević kaže za Nova.rs da Srbija dobija malo gasa od Azerbejdžana.

„Azerbejdžan nema na raspolaganju neke velike količine. To se znalo pre 10 godina jer većinu gasa uzimaju Italijani. Po meni, alternativa je sledeća: da Srbija ispregovara da uđe u zajedničku nabavku gasa, onu koju sprovodi Evropska unija. To nije kratkoročna nego dugoročna mera“, smatra naš sagovornik.

Naglašava da će svaka alternativa biti skuplja u odnosu na postojeće stanje.

„Jedinu alternativu koju vidim, malo dugoročniju, jeste ili da napravite ugovor sa Ruskom federacijom u celosti ili delimično, pa ćete onda ići na snabdevanje zajednička kupovina gasa Evropske unije koja kupuje gas za sve članice. Biće ovlašćeno telo koje će u ime dvadeset i nešto zemalja kupovati gas. I koristićete infrastrukturu. Gas će da ulazi, na primer, u Srbiju onako kako je i ulazio zadnjih 60 godina, iz Mađarske, samo neće ići iz pravca Ukrajine, nego iz pravca Austrije, iz Baumgartena“, ističe on, pa dodaje:

„Imate dva velika gasna haba – Austrija i Turska. U tom turskom habu vam dolazi ruski has, a u Baumgartenu će vam dolaziti gas iz zajedničke nabavke i tu treba da nađete rešenje“.

Nedostatak infrastrukture najveća prepreka da Srbija nađe alternativu

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Nova.rs da je trgovina gasom mnogo složenija od trgovine naftom i električne energije, te da je nedostatak infrastrukture najveća prepreka da Srbija nađe alternativu ruskom gasu.

"Jedina država koja je skroz nezavisna je Grčka, ali i oni su vezani da koriste ruski gas. Mi trošimo 2,8 do tri miliona kubika godišnje, a potencijalni jedini gasovod koji nikako ne zavisi od Rusa je nova interkonekcija sa Bugarskom kroz koju može da prođe gas iz Azerbejdžana. Ona je kapaciteta 1,8 miliona kubika".

Kapacitet tog gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara, koliko tokom godine potroši samo srpska privreda. Ali, kroz taj gasovod možemo da dobijemo više od polovine neophodnog gasa, pod uslovom da na vreme obezbedimo dovoljne količine. Azerbejdžanski gas u idealnom slučaju mogao ni da nadomesti više od polovine količine gasa koju Srbija kupuje od Rusije, ali bi bio skuplji za 20 do 25 odsto.

Dodaje da je planirana i interkonekcija sa Rumunijom, koja bi trebalo da bude završena do 2026. godine, uz investiciju od 12 miliona evra.

"Rumunski projekat je pretekao ove godine Holandiju i trenutno je najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Srbija bi iz ove zemlje mogla da obezbedi sve potrebne kolličine. Posebna pogodnost bi bila cena jer bi iz Rumunije dolazio prirodni gas, a ne LNG koji zbog posebnog načina kompresovanja, skladištenja i transporta u startu ima veću cenu. Međutim, problem sa ovom interkonekcijom je to što je planiran kapacitet od 1,6 milijardi kubnih metara. Ukoliko bi se povećao kapacitet, onda bi Srbija iz Rumunije mogla da dobija sve potrebne količine", navodi sagovornik Nova.rs.