Sa dolaskom na čelo ministarstva građevinarstva, bivši zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić pored novog kruga legalizacije nelegalnih objekata, najavio je i ukidanje plaćanja takozvane konverzije, kojom se pravo korišćenja pretvara u pravo svojine. Od toga će, kako tvrde naši sagovornici, korist imati samo investitori i to najviše oni koji su svoje kupovine već obavili kada su ispod cene kupovali propale fabrike po celoj Srbiji. S druge strane, državna kasa će ostati bez prihoda.
Ukoliko neko kupi zemljište na kome se nalazi napušteno postrojenje fabrike, a na njemu želi da gradi nešto drugo, za to mora da plati. I to je u najkraćem, najplastičnije objašnjenje šta je zapravo konverzija. Kada je plati, automatski umesto prava korišćenja, upisuje se pravo svojine. Prema aktuelnom zakonu konverzija se plaća, a od toga prihoduje država.
Pročitajte još:
Ukidanjem konverzije uz naknadu, taj trošak više neće postojati, a onima koji su takvo zemljište već kupili ili nameravaju da ga kupe, biće otvorena vrata da postojeće objekte sruše i na zemljištu ponovo grade šta god žele.
Građevinski inženjer Danijel Dašić, kaže da će ovakav korak države samo napuniti džepove investitora. Kako dodaje, mnogi su stare fabrike već pokupovali i samo čekaju. Samo u Beogradu ima nekih dobro poznatih primera – poput BiP-a i IMT-a.
„Kada se konverzija ukine, na takvim lokacijama investitori će moći da grade šta god žele. Dakle, neko je to već kupio i sada samo čeka na ukidanje“, kaže Dašić za Novu.
Konverzija uz naknadu uvedena je 2009. godine kao odgovor na lošu privatizaciju, kada je vredna imovina kupovana po niskim cenama. Inicijalna kapisla za regulisanje ovog polja bila je sporna privatizacija Luke Beograd, koju je kupio biznismen Milan Beko.
Dodaje da se to svakako neće desiti samo u Beogradu, već širom Srbije gde su propala postrojenja rasprodavana, a trenutno stoje prazna i na tim mestima se nije gradilo ništa novo.
Još jedna stvar koja je izuzetno važna jeste što kada god se gradi neki novi objekat ili kompleks, neophodno je obezbediti i potrebnu infrastrukturu. Prema rečima našeg sagovornika, to gradovi i opštine preuzimaju na sebe i plaćaju iz svojih budžeta, a novcem građana.
„Iako je tačno da će ovom izmenom zakona biti više zainteresovanih investitora, kada se ukine naknada za konverziju, budžet će ostati bez tog novca, a onda neće biti novca za izgradnju infrastrukture, što će sve ići na uštrb građana“, objašnjava Dašić.
Ekonomista Goran Radosavljević za Novu navodi da je uvođenje konverzije uz naknadu zaista dovelo do toga da neki investitori to plate, ali da ima mnogo onih koji nisu hteli.
„Ukidanje konverzije će tim investitorima koji nisu hteli da plate omogućiti da sada ipak mogu da ruše postojeće objekte i grade šta god žele. BiP i IMT su odlični primeri za to“, ističe Radosavljević.
Dodaje da je tako pravio tender sa, kako kaže, „lažnom firmom koja kao pravi traktore i kupuje propalu fabriku“.
Zbog izgradnje „Beograda na vodi“ donet je zakon „leks specijalis“. Država Srbija se ugovorom sa arapskom kompanijom Igl Hils obavezala između ostalog da će delovi zemljišta biti dati u zakup firmi "Beograd na vodi" na 99 godina, bez naknade uz mogućnost da pravo korišćenja konvertuje u pravo svojine, takođe bez nadoknade.
„Ta imovina je mogla da bude ponuđena kao građevinsko zemljište. Ali tu onda postoji jedan drugi problem – građevinsko zemljište je mnogo skuplje pa to investitorima ne odgovara“, navodi Radosavljević.
Prema njegovom mišljenju, mnogo bolje rešenje od ukidanja konverzije bili bi bolji propisi, a pre svega privođenje zemljišta nameni, budući da ovako imamo situaciju da neko „leži“ na vrednom zemljištu i ne gradi ništa samo zato što neće da plati konverziju.
BONUS VIDEO Na Savskom nasipu je država pala na testu: Evo kako je jedno njeno preduzeće legalizovalo bezakonje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare