Vlada Srbije je na sednici prošlog četvrtka usvojila nacrt zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. To u prevodu znači da će javna preduzeća postati akcionarska društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (D.O.O) Na toj listi su između ostalih Putevi Srbije, Pošta, nacionalni parkovi, kao i više stotina javnih preduzeća u lokalnim sredinama. Ovim se, isto kao i u slučaju transformacije EPS-a, otvaraju vrata za privatizaciju i upliv privatnog kapitala.
Nacrt zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, bio je na javnoj raspravi od decembra prošle godine, a Vlada ga je sada i zvanično usvojila, pa se uskoro očekuje da uđe u skupštinsku proceduru.
Suština ovog zakona je da se sva javna preduzeća u narednom periodu transformišu u AD ili D.O.O, a naši sagovornici ukazuju da se novim zakonom, praktično, otvaraju vrata za privatizaciju javnih preduzeća.
U javnosti se već spekuliše o privaticizaciji EPS-a koji je nedavn transformisan u AD, a usvajanjem novog zakona ista sudbina čeka i ostala javna preduzeća koja su u vlasništvu države.
“Transformacija ne mora nužno da znači da je to loš potez”
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, za naš portal kaže da je slušao objašnjenja novog zakona od predstavnika vlasti, ali da ih, kako dodaje “nije razumeo”.
On kaže da je kao ekonomista i građanin, shvatio da je ideja da se “gubitaši” pretvore u akcionarska društva koja će u svom punom potencijalu donositi dobit, ali da za sada ne može da pretpostavlja na koji način će država to da uradi.
On dodaje da ta praksa nije novina i da u svetu postoje državna preduzeća koja su u partnerskim odnosima sa akcionarima.
Ipak, profesor Savić ocenjuje da je ključno u svemu, da li će država, uz promenu vlasničke strukture, promeniti i dosadašnji pristup poslovanju.
Kao primer navodi Češko elektroprivredno preduzeće (ČEZ) koje je prošlo kroz transformaciju, čak dva puta. Prvo je, kaže on, privatizovano, ali je nastavilo poslovnu politiku u istom pravcu kao i kada je bilo državno, što je, kako ocenjuje, “pravilo probleme državi”.
Onda ga je država otkupila i ponovo vratila u svoje vlasništvo, ali je promenila poslovni pristup i postavila profesionalni menadžment kome zadaje ciljeve i kontroliše ispunjavanje tih ciljeva.
“Ako država Srbija nastavi i dalje da upravlja AD kao što je upravljala javnim preduzećem EPS, onda smo džabe krečili. Ali, ako osim svojinskog oblika iz javnog u AD, promeni i način upravljanja, to će biti pun pogodak. Međutim, u ovom trenutku ne postoji niko ko to može da kaže. Sva je prilika da će se i ova vlast, kao i prethodne vlasti, teško odreći privilegija i pozicija koje pruža upravljanje javnim preduzećima. To su poligoni za partijsko zapošljavanje i partijsko upravljanje”, ocenjuje profesor Savić.
On se ponovo vratio na primer češkog ČEZ-a i istakao da bi naša država mogla da se ugleda na taj primer, kao i da bi to mogao da bude model za sva velika državna preduzeća.
“U ČEZ-u država postavlja ciljeve, a porfesionalni menadžment upravlja. Kod profesionalnog menadžmena država uopšte ne može da se meša, država samo gleda ‘prolazna vremana’ i pita – Jesi li dobio odrešene ruke da upravljaš, jesi. Jesmo li definisali ciljeve, jesmo. I tako država, samo kroz prolazna vremena gleda da li se ti ciljevi ostvaruju ili ne. U svakom slučaju, meni je kao građaninu u interesu da EPS funkcioniše bolje, a da li će se to desiti ili ne, zavisi od mnogih stvari i od ozbiljnosti države. Hoće li država to dovesti do kraja i izabrati profesionalni menadžment, to ne znamo”, rekao je Savić.
On je zaključio i da se za sada ne zna li će privredna društva prema novom zakonu biti transformisana u zatvorena ili otvorena akcionarska društva i istakao da predmet privatizacije mogu da budu samo ona preduzeća koja spadaju u kategoriju otvorenih AD.
U novom zakonu ima “koruptivnih rizika”
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, za Nova.rs navodi da je nacrt zakona o transformaciji javnih preduzeća “pratio” od decembra prošle godine kada se prvi put pojavio u javnosti i da u njemu, kako kaže, postoji mnogo “koruptivnih rizika”.
On smatra da bi bilo neophodno da se pre rasprave u Skupštini, zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije, kao i da bi narodni poslanici na odboru i u plenumu “brižljivo trebalo da razmotre sve odluke”.
“Pre svega, tu imamo vrlo bitno pitanje, da li će direktori ovih preduzeća i članovi Nadzornog odbora biti javni funkcioneri. To je jedan od koruptivnih rizika, jer prema autentičnom tumačenju Zakona o sprečavanju korupcije, javni funkcioner se određuje na osnovu toga ko ga je izabrao. Ako te funkcionere ne bude birala Vlada, onda oni nisu u obavezi da podnose izveštaje o ličnoj imovinskoj karti, neće morati da se obraćaju Agenciji u slučaju mogućeg sukoba interesa, a ti direktori i članovi Nadzornog odbora biće na pozicijama da upravljaju javnim resursima ogromne vrednosti”, ukazao je Nenadić iz Transparentnosti Srbije.
Prema raspoloživim podacima elektronske evidencije Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maj 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata. Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.
Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.
BONUS VIDEO: Drakulić: Moramo da znamo šta rade sa EPS-om, ne može „ispod žita“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare