Tamo gde je bio Depo zidaće zgrade, da li je sve po zakonu

Skupština grada Beograda odobrila je na sednici 28. septembra investitoru početak radova na ovoj veoma atraktivnoj lokaciji, gde je planirana izgradnja stanova i lokala na placu površine 1,2 hektara u bloku oivičenom Bulevarom i ulicama Sredačka, Niška i Sinđelićeva. Navedeno je da će se postojeći "posebno značajni objekti" morati sačuvati uz primenu neophodnih konzervatorskih radova, ali se u javnosti jako malo zna šta će od samog Depoa biti sačuvano.

Istoričar umetnosti Marko Bogdanović kaže za Nova.rs da je glavni problem što javnost jedino zna da će Zavod za zaštitu spomenika izdati mere šta bi trebalo da ostane zaštićeno."Sigurno se zna da će sačuvane i zaštićene biti šine i da će ostati ploča na kojoj piše šta je tu bilo. Ostalo ništa nije poznato javnosti. Ni da li će i koji delovi fasade ili unutrašnjosti biti sačuvani ni na koji način, da li će i kako biti uklopljeni u tu novu celinu", objašnjava Bogdanović.On ističe da u svetu postoje tehnike kojima ostaci nekih starijih zidova ili fasada mogu na adekvatan način da se uklope u nove objekte."Reciklaža arhitekture vam omogućava da sve uklopite i sačuvate istorijsku vrednost. Samo je pitanje plana i maštovitosti arhitekte", navodi istoričar i podseća da Depo nema toliko estetsku koliko istorijsku vrednost.

Reč je, naime, o prvom depou za tramvaje na prvoj liniji u Beogradu iz 1892. godine ili prvoj tramvajskoj štali, kako su je tada zvali. Na Depou je 1967. godine povodom obeležavanja 70 godina od izgradnje tramvajskih štala postavljena spomen-ploča koja govori o njegovoj istorijskoj vrednosti. Bio je deo Gradskog saobraćajnog preduzeća, a u njemu se nalazio TC "Depo" koji je izgoreo u požaru 2014. godine. Nikad nije saopšteno da li je utvrđeno ko je odgovoran za požar. Prostor je prodat na javnoj licitaciji 2017. godine za 4,15 miliona evra kompaniji BKA development, iza koje stoje izraleski investitori.Problem je, kako ističe Bogdanović, što su se svi setili tog spomenika tek kada je investitor krenuo da radi na njemu.

"Svi mi imamo svoju ulogu i odgovornost u toj priči. I mi koji se bavimo arhitekturom, grad Beograd, investitori, ali i javnost i novinari. Sad su se svi setili Depoa, a ne 2014. godine kada je izgoreo ili 2017. kada je prodat. Zašto grad nije transparentije rekao šta će tu biti, zašto mi istoričari umetnosti nismo više pričali o tome, već se svi sete tek kada investitor stigne s bagerom na kapiju", pita Bogdanović.On ističe da je važno da se očuva ono što je ostalo od autentične arhitektutre Beograda iz prethodnih razdoblja, a nije mnogo ostalo.

"Kroz tako sačuvanu arhitekturu čuvamo informaciju o gradu, o našem identitetu i onima koji dolaze ostavljamo sliku kako je izgledao. Ko ume, može da čita istoriju iz arhitekture", zaključuje naš sagovornik.Tramvajski depo u Bulevaru kralja Aleksandra 142, kako nam je objašnjeno iz Zavoda za zaštitu spomenika, uživa prethodnu zaštitu u okviru zaštićene zone civilnog naselja i nekropole Antički Singidunum, koji je utvrđen za kulturno dobro – arheološko nalazište.Iz Zavoda navode da su sarađivali na izradi detaljnog plana regulacije za to područje i da su tom prilikom dostavili uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram