Problem Beograda, ali i ove države je što se našeg arhitektonskog kulturnog blaga setimo tek kada investitor sa bagerom zakuca na kapiju. Tako je izgleda i sa starim tramvajskim depom u Bulevaru kralja Aleksandra gde bi trebalo uskoro da počne gradnja stambenog kompleksa.
Skupština grada Beograda odobrila je na sednici 28. septembra investitoru početak radova na ovoj veoma atraktivnoj lokaciji, gde je planirana izgradnja stanova i lokala na placu površine 1,2 hektara u bloku oivičenom Bulevarom i ulicama Sredačka, Niška i Sinđelićeva. Navedeno je da će se postojeći „posebno značajni objekti“ morati sačuvati uz primenu neophodnih konzervatorskih radova, ali se u javnosti jako malo zna šta će od samog Depoa biti sačuvano.
Istoričar umetnosti Marko Bogdanović kaže za Nova.rs da je glavni problem što javnost jedino zna da će Zavod za zaštitu spomenika izdati mere šta bi trebalo da ostane zaštićeno.
„Sigurno se zna da će sačuvane i zaštićene biti šine i da će ostati ploča na kojoj piše šta je tu bilo. Ostalo ništa nije poznato javnosti. Ni da li će i koji delovi fasade ili unutrašnjosti biti sačuvani ni na koji način, da li će i kako biti uklopljeni u tu novu celinu“, objašnjava Bogdanović.
On ističe da u svetu postoje tehnike kojima ostaci nekih starijih zidova ili fasada mogu na adekvatan način da se uklope u nove objekte.
„Reciklaža arhitekture vam omogućava da sve uklopite i sačuvate istorijsku vrednost. Samo je pitanje plana i maštovitosti arhitekte“, navodi istoričar i podseća da Depo nema toliko estetsku koliko istorijsku vrednost.
Reč je, naime, o prvom depou za tramvaje na prvoj liniji u Beogradu iz 1892. godine ili prvoj tramvajskoj štali, kako su je tada zvali. Na Depou je 1967. godine povodom obeležavanja 70 godina od izgradnje tramvajskih štala postavljena spomen-ploča koja govori o njegovoj istorijskoj vrednosti. Bio je deo Gradskog saobraćajnog preduzeća, a u njemu se nalazio TC „Depo“ koji je izgoreo u požaru 2014. godine. Nikad nije saopšteno da li je utvrđeno ko je odgovoran za požar. Prostor je prodat na javnoj licitaciji 2017. godine za 4,15 miliona evra kompaniji BKA development, iza koje stoje izraleski investitori.
Problem je, kako ističe Bogdanović, što su se svi setili tog spomenika tek kada je investitor krenuo da radi na njemu.
„Svi mi imamo svoju ulogu i odgovornost u toj priči. I mi koji se bavimo arhitekturom, grad Beograd, investitori, ali i javnost i novinari. Sad su se svi setili Depoa, a ne 2014. godine kada je izgoreo ili 2017. kada je prodat. Zašto grad nije transparentije rekao šta će tu biti, zašto mi istoričari umetnosti nismo više pričali o tome, već se svi sete tek kada investitor stigne s bagerom na kapiju“, pita Bogdanović.
On ističe da je važno da se očuva ono što je ostalo od autentične arhitektutre Beograda iz prethodnih razdoblja, a nije mnogo ostalo.
„Kroz tako sačuvanu arhitekturu čuvamo informaciju o gradu, o našem identitetu i onima koji dolaze ostavljamo sliku kako je izgledao. Ko ume, može da čita istoriju iz arhitekture“, zaključuje naš sagovornik.
Tramvajski depo u Bulevaru kralja Aleksandra 142, kako nam je objašnjeno iz Zavoda za zaštitu spomenika, uživa prethodnu zaštitu u okviru zaštićene zone civilnog naselja i nekropole Antički Singidunum, koji je utvrđen za kulturno dobro – arheološko nalazište.
Iz Zavoda navode da su sarađivali na izradi detaljnog plana regulacije za to područje i da su tom prilikom dostavili uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.
Šta će se i kako očuvati
Uslovi čuvanja, kako navode iz Zavoda, predviđaju da je prilikom izvođenja zemljanih radova, obavezan stalni arheološki nadzor, a u slučaju da se naiđe na posebno interesantne arheološke nalaze (kameni sarkofazi, stele ili zidane grobne konstrukcije), treba računati na mogućnost njihove prezentacije.
Objekte koji su, prema navodima Zavoda, ocenjeni kao posebno značajni, kao što su radionice, koje su najstariji deo kompleksa, potrebno je zadržati u postojećem gabaritu uz promenu namene kao što je formiranje galerijskih i umetničkih prostora.
Značajne objekte, što su prema Zavodu hale, treba očuvati u što većoj meri, a najmanje fasade hala 1, 2 i 3 orijentisane ka unutrašnjosti parcele.
„Očuvanjem ovog segmenta arhitekture, može se postići da on postane deo kompozicije novog objekta – vidljiv spolja, ili deo enterijera – fasadni deo objekta kao deo enterijera nove kompozicije“ predviđaju u Zavodu. To podrazumeva rekonstrukciju zadržanih delova objekta.
Otvoreni, neizgrađeni deo kompleksa u unutrašnjosti parcele treba očuvati i parterno i pejzažno urediti u funkciji javnog prostora – trga, navode u Zavodu, kao i planirati uređenje i opremanje urbanim mobilijarom.
Postojeće tramvajske šine potrebno je zadržati i uklopiti, kao obavezni element u planirano parterno uređenje, a trg urediti i opremiti kao prostor komunikacije i relaksacije sa manjim zelenim površinama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare