Dva suprotstavljena faktora umnogome su uticala na građevinsku industriju u Srbiji tokom prošle i ove godine. S jedne strane pretnja od pandemije i njenih negativnih posledica, a s druge tražnja koja je nastavila trend rasta započet pre nekoliko godina.
Privrednu delatnost ostalih specifičnih građevinskih radova nije jednostavno sagledati iz ugla ponude, imajući u vidu da se preduzeća koja posluju u njoj bave širokim spektrom različitih radova i usluga u građevini. Pa opet, većina njih beležila je rast prihoda tokom 2020. godine.
„Na početku 2020. godine je tržište praktično normalno poslovalo, onda je od marta došlo do kratkotrajnog zastoja zbog pandemije, dok se svi nismo snašli kako ćemo raditi. Međutim, krajem godine su građevinske aktivnosti bile još i većeg obima nego godinu dana ranije. To se prelilo i u tekuću godinu, u kojoj je zabeležen još veći rast. Doduše, za 2022. godinu ne očekujem da bude na takvom nivou, već pre negde između“, pokušava ukratko da sagleda poslovanje u svom sektoru izvršni direktor subotičke kompanije SMB Mehanizacija i transport Zoltan Mihok.
Prema njegovim rečima, uspeh za mnoge građevinske firme u narednoj godini dosta će zavisiti od broja ranije potpisanih ugovora, dok će se tražnja prilagođavati cenovnim promenama.
A kada je o cenama radova reč, na njih u velikoj meri utiče i raspoloživost kvalitetne – ili barem adekvatne – radne snage.
„Problem sa nedostatkom i nestručnošću kadrova nije nov, nego traje već najmanje 4-5 godina, s tim da je situacija sve gora daljim odlaskom radnika u inostranstvo. Ako, pak, oni ostanu u Srbiji, onda nije retko da kruže po nekolicini istih firmi, kako se projekti smenjuju“, komentariše naš sagovornik.
Po definiciji Zakona o računovodstvu, mala preduzeća su ona koja zadovoljavaju makar dva od tri kriterijuma na datum godišnjeg bilansa:
imaju između 10 i 50 zaposlenih, poslovni prihodi su im između 700.000 i 8.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti,
vrednost ukupne aktive iznosi između 350.000 evra i 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Kako u takvoj situaciji uopšte mogu da se pronađu potrebni kadrovi?
„Teško. Nama se javljaju rukovaoci građevinskim mašinama koji se žale da se mnogi kandidati javljaju sa na brzinu stečenim diplomama, bez dovoljno ili sa nimalo prakse. Prošla su vremena kada su oni školovani u stručnim višim školama ili kroz praksu u velikim domaćim preduzećima“, žali se Mihok, a prenosi Biznis.rs.
Direktor SMB Mehanizacije i transporta veruje da, pored potrebnih majstora, možda više nema ni dovoljnog broja predavača u građevinsko-mašinskoj struci. Sve to, posledično, utične na krajnju cenu, kao i na kvalitet.
Ostaje da vidi da li će se pomenuto stanje promeniti nabolje u godinama pred nama, ili će pojedinačne kompanije morati same da usavršavaju svoje zaposlene i vode računa da im ne odu na neka druga tržišta.
Bonus video: Ovim beogradskim ulicama često prolazimo a ne znamo kakve priče kriju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare