Sve više kompanija u Beogradu bira fleksibilan poslovni prostor umesto klasičnog zakupa

Preduzeća u Srbiji sve češće se suočavaju sa istim problemom. Kompanija dobije veliki posao i mora brzo da zaposli desetak ili dvadesetak ljudi, ili joj se, s druge strane, obim posla smanji, a ona i dalje plaća kancelarijski prostor koji joj više nije potreban u tom obimu. Ta neizvesnost je jedan od glavnih razloga zbog kojih sve veći broj kompanija u Srbiji i regionu menja pristup zakupu poslovnog prostora, i okreće se modelu koji po logici funkcionisanja podseća na operativni lizing vozila. Firma ne kupuje niti se dugoročno vezuje ugovorom, već koristi tačno onoliko prostora koliko joj je u datom trenutku potrebno, dok se briga o operativnom delu poslovanja prebacuje na drugu stranu. Takav model u Srbiji već šest godina razvija domaća kompanija We Share.

Za razliku od uobičajenog shvatanja flex kancelarija, gde klijent bira radno mesto ili sprat iz postojeće ponude, kod ovog modela se polazi od stvarnih potreba tima i tačne kvadrature, a prostor se zatim projektuje i opremi u skladu sa zahtevima klijenta. Kod klasičnog zakupa, problemi obično počinju tek nakon useljenja. Održavanje, kvarovi, angažovanje dobavljača i svakodnevna administracija oduzimaju vreme i resurse koji nisu vezani za osnovnu delatnost firme. U ovom modelu, taj deo posla preuzima operater, dok firma zadržava kontrolu nad prostorom bez potrebe da za to formira poseban interni sektor.

Da bi se razumelo zašto ovakav pristup dobija sve više na značaju, treba pogledati i stanje na tržištu nekretnina. Fleksibilni kancelarijski koncepti trenutno čine oko 21 odsto ukupne ponude poslovnog prostora u Evropi, a prema procenama, taj udeo bi u naredne dve godine mogao dostići gotovo trećinu tržišta. Reč je o širem procesu koji se ne može objasniti samo hibridnim radom, već predstavlja promenu u načinu na koji kompanije planiraju poslovanje. Sličan trend beleži se i u Beogradu, s tim što je ovde izraženiji problem nedovoljne ponude u odnosu na potražnju. Izgradnja novih poslovnih objekata usporena je poslednjih godina i iznosi oko 30.000 kvadratnih metara godišnje, dok je u zgradama najviše kategorije slobodno svega oko četiri odsto prostora. Uprkos tome, Srbija je 2025. godinu završila kao najaktivnije investiciono tržište nekretnina u jugoistočnoj Evropi, sa oko 340 miliona evra uloženog kapitala.

Iz svega toga proizilazi da kvalitetnog poslovnog prostora u Beogradu jednostavno nema dovoljno, a da pitanje koje kompanije sebi postavljaju sve više prestaje da bude gde iznajmiti kancelariju, već da li će taj prostor moći da prati rast firme ili će predstavljati prepreku.

Da model funkcioniše u praksi potvrđuje i struktura klijenata. Među korisnicima usluga We Share nalaze se i velike međunarodne kompanije, čiji zahtevi obično podrazumevaju mnogo više od uređenog enterijera i dovoljnog broja radnih mesta. Globalne firme imaju stroge standarde kada je reč o IT infrastrukturi, kontroli pristupa, bezbednosti i akustici, što pokazuje da fleksibilan poslovni prostor odavno nije rešenje namenjeno isključivo startapima.

Da bi ovakav poslovni model bio održiv, neophodna je i razgranata mreža lokacija koja može da prati promenljive potrebe klijenata. We Share trenutno posluje na sedam lokacija u Beogradu, a širenje je u toku i na Novi Sad, gde su u pripremi još tri prostora.

Fleksibilan model, ipak, nije rešenje za sve. Firme koje unapred znaju koliko će zaposlenih imati u narednih pet godina i raspolažu sopstvenim kapacitetima za upravljanje nekretninama, i dalje imaju racionalan razlog da ostanu pri klasičnom zakupu. Za sve ostale, a njihov broj konstantno raste, podatak da će udeo fleksibilnih modela u Evropi narasti sa petine na gotovo trećinu tržišta dovoljno govori sam za sebe. Kompanije su, čini se, spremne da plate za nešto što donedavno nije imalo mesto u finansijskim planovima, mogućnost da sutra posluju drugačije nego što su predviđale juče.