Svaki građanin Srbije koji ima bilo kakvu vrstu zemljišta, makar i dvorište, plaća naknadu za odvodnjavanje. Taj novac bi trebalo da se koristi za sprečavanje poplava, odnosno gradnju zaštitnih sistema. Međutim, dok se građani Srbije dave i nemoćni gledaju kako im se u poplavama uništava imovina, "Srbijavode" kriju koliko prihoda ostvaruju od odvodnjavanja.
Dok građani Srbije koji u svom vlasništvu imaju zemljište, nevažno da li je u pitanju njiva ili dvorište, svakog meseca plaćaju naknadu za odvodnjavanje, vesti o poplavama preplavljuju medije, a najnovije vesti odnose se na Sjenicu, gde je zarobljena u poplavama ostala i tromesečna beba.
Da li je makar i dinar od ove naknade upotrebljen za zaštitni sistem na reci Grabovici koja se izlila nakon kiše u Sjenici – ne zna se. Takođe, ne zna se ni da li će novac od iste naknade biti iskorišćen za saniranje posledica poplave, to jest odvodnjavanje. Naime, tokovima novca koji građani plaćaju na ime ove naknade ne može se ući u trag, s obzirom na to da institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu.
Nakon nedavnih poplava koje su pogodile Novi Pazar, Tutin i Rašku, u kojima je, prema grubim procenama, nastala šteta od 420 miliona dirana, redakcija „Nove“ uputila je Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja „Srbijavodama“. Pozivajući se na Zakon o informacijama od javnog značaja, želeli smo da saznamo koliko prihoda ovo preduzeće ostvari na godišnjem nivou na ime naknade za odvodnjavanje. Zatražili smo podatke za period od 2018. do 2022. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Odgovor na zahtev dobili smo tačno dve nedelje kasnije, ali informaciju koju smo tražili – nismo.
Naime, iz „Srbijavoda“ kažu da je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara uređeno da ovo preduzeće poslove utvrđivanja naknada za odvodnjavanje vrši kao „poverene“.
„JVP ‘Srbijavode’ ove poslove vrši u ime i za račun Budžeta Republike Srbije i u skladu sa navedenim, naknade za odvodnjavanje nisu prihod ovog javnog preduzeća“, dodali su.
Drugim rečima – „Srbijavode“ ne žele da kažu koliko prihoda ostvaruju od naknada za odvodnjavanje. Takođe, kažu da taj novac nije njihov – već budžetski. S druge strane, iz Vlade Srbije dobili smo drugačije informacije. Na naše pitanje za šta se upotrebljava novac od naplate ove naknade, iz Vlade su nas uputili na našu prvu adresu – „Srbijavode“.
Dakle, da li je ovaj novac budžetski ili predstavlja prihod vodoprivrednog preduzeća, nije jasno. Nije jasno ni zbog čega „Srbijavode“ ne žele da obelodane koliko prihoduju od ove nadoknade, s obzirom na to da postoji vodoprivredno preduzeće koje se nije pozvalo na Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, već su dali konkretan odgovor. U pitanju su „Vode Vojvodine“.
Naime, kako saznajemo, od 2018. godine, zaključno sa 30. novembrom 2022, na ime naknade od odvodnjavanja, „Vode Vojvodine“ ostvarile su prihod od oko 104.908.330 evra.
Iz ovog preduzeća takođe su nas obavestili da sredstva od ove naknade predstavljaju javni prihod, te da se dalje uplaćuju na račun Pokrajinskog budžetskog fonda za vode.
"Srbijavode" i svi njihovi zaposleni su na budžetskim jaslama i prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2021. godine, beleže godišnji prihod od oko 3,5 milijarde dinara. Ukupan dobitak je veći od 45 miliona dinara. Takođe, prema podacima APR-a, u ovom preduzeću je zaposleno 159 ljudi.
BONUS VIDEO Poplava Prijepolje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare