Foto: Shutterstock

Beograđanka Sanja Tomić svakog petka kupuje tunjevinu u marketu pored zgrade u kojoj živi u naselju Kotež. Cena ove konzerve menjala se vremenom, što i nije čudno s obzirom da u Srbiji cene skaču "čim ustaneš iz kreveta", međutim ovog petka dogodila joj se neprijatna situacija - uzela je tunjevinu sa rafa na kojoj je bila zalepljena cena od 150 dinara, a na kasi ju je sačekao račun od 212 dinara. Slična situacija ponovila se narednog dana, samo u jednom butiku – na rafu sa dečijim pantalonama stajala je cena 1490 dinara, a kada je došla na kasu, prodavačica joj je taj odevni komad naplatila 2.390 dinara. Šta se zapravo radi u ovakvim situacijama i koja su prava potrošača ako je na rafu jedna cena, a na kasi platite drugu?

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ za Nova.rs kaže da potrošač plaća cenu koju je zatekao na rafu.

„Prema Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač plaća cenu koja je povoljnija za njega. Dakle, ta cena se njemu mora naplatiti. On ili kupuje po ceni na rafu ili ne kupuje robu. Prodavačica može da kaže da ne može u tom slučaju da mu proda proizvod i to je u redu. Ali ako mu prodaje, ne može da mu naplati veću cenu nego mora nižu čak i ako se desi da mu naplati veću cenu, on može da se vrati i da traži razliku“, ističe Gavrilović.

Pročitajte još:

Kako dalje objašnjava, postoje određeni tehnički problemi u vezi sa ovakvim situacijama, zbog koje potrošači ne ostvare svoja prava.

„Tehnički problem su česte sumnje da su takve situacije zapravo prevare trgovaca. S druge strane, postoji manjak ljudi u objektu, pa ne mogu da stignu da nivelišu cene,  da usklade sa kasom. Neki ljudi, onda, idu do kraja, u smislu briga ga, dok drugi ističu da im je poznato da taj manjak moraju prodavci da nadoknade iz svog džepa, pa ništa ne urade po tom pitanju, ako se radi o deset, petnaest dinara“.

Foto: Newsmax Adria

Ukoliko se ovakva situacija prijavi tržišnoj inspekciji, ona bi trebalo da reaguje odmah, kaže naš sagovornik.

„Oni imaju manjak zaposlenih, kako kažu, a i nisu nešto voljni da rade svoj posao za tu platu koju imaju, pa uvek sve ostane na ovakvim pričama. Ja se 12 godina bavim ovim poslom, nikada nisam čuo u vestima ili na sajtu ministartsva, da je tržišna inspekcija nekoga kaznila, a stalno se to dešava“.

Trgovac bi mogao da plati kaznu od 300.000 do 2.000.000 dinara

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, ukoliko se ovakva situacija prijavi tržišnoj inspekciji, trgovac bi mogao da plati kaznu od 300.000 do 2.000.000 dinara.

„Trgovac je dužan da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge, u skladu sa propisima koji uređuju trgovinu“, piše u Zakonu.

Prema pomenutom zakonu, u slučaju kada je istaknuta cena na rafu niža u odnosu na onu koja je otkucana na kasi, trgovac je dužan da potrošaču plati razliku.

Potrebno je obratiti se poslovođi u prodajnom objektu sa zahtevom da vrati razliku u novcu. Ukoliko se slučaj tako ne reši, potrošač ima pravo da problem prijavi tržišnoj inspekciji. Trgovac je dužan da robu prodaje po ceni koja se nalazi istaknuta uz artikal na rafu ili koja se navodi u katalozima, reklamama ili negde vidno istaknuta u objektu marketa.

Foto: Shutterstock

Gavrilović objašnjava da je po novim izmenama Zakona, uveden prekršajni nalog za trgovca.

„Nisam siguran, ali po novim izmenama Zakona, mislim da u ovakvim situacijama tržišna inspekcija izdaje prekršajni nalog trgovcu. To je brža varijanta i efikasnija, da plati u roku od 8 dana 50.000 dinara nego prekršajna prijava koja mu se daje, a koja zastari“:

Ovakve situacije kao što je doživela ova Beograđanka, najčešće se dešavaju u prehrambenim prodavnicama zbog velikog broja artikala i česte promene cena zbog akcija ili rasprodaje, međutim, potrošač u ovakvoj situaciji ima prava da zahteva da se proizvod naplati po ceni koja je istaknuta na rafu.

Ipak, iz tržišne inspekcije objašnjavaju da je trgovac dužan da vam proda po ponuđenoj ceni koja piše na rafu.

„Vi ste prihvatili ponudu njegovu tada kada ste videli tu cenu na rafu. U situaciji kada se cena na kasi razlikuje, potrebno je da pozovemo nekog rukovodioca i zatražimo da kupimo po ponuđenoj ceni sa rafa. On je dužan da vam proda po toj ceni i za to je propisan prekršaj ako to ne učini“, kažu iz tržišne inspekcije.

Za reklamaciju proizvoda neophodan račun, rok dve godine 

Da biste podneli reklamaciju trgovcu od kojeg ste kupili robu, potrebno je da imate račun ili neki drugi dokaz o kupovini. To može da bude i slip. Možete da prezentujete i račun koji je skeniran, pogotovu sada po novom zakonu o fiskalizaciji kada su i elektronski fiskalni računi propisani, naglašavaju iz tržišne inspekcije.

Potrošač ima pravo dve godine od dana kupovine da se požali na neki proizvod – da je neispravan, da ne odgovara onome što je ugovoreno ili da ne odgovara posebnoj nameni zbog koje je kupljen.

veličina odeća obuća
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kada je reč o odbijanju reklamacije, trgovac mora da obrazloži zbog čega odbija reklamaciju. Tu postoji jedan dobar segment nepoštene poslovne prakse, nekad se pozivaju na nalaze ovlašćenih laboratorija, ali ako vam je dostavljen izveštaj ovlašćene laboratorije to predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu, jer vas na taj način sprečava da iskoristite neko svoje drugo pravo, kažu iz tržišne inspekcije.

To pravo je da potrošači traže vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine postoji platforma gde se prijavljuje taj problem. Potrošač mora najpre da razmotri problem sa prodavcem, pa ako ga on odbije, podnosi prijavu za vansudsko rešavanje potrošačkog spora. Ministarstvo te prijave raspoređuje telu, tj. ovlašćenim medijatorima, i trgovac je obavezan da učestvuje u tom sporu pod pretnjom prekršajne odgovornosti. Čitava procedura traje do 90 dana.

BONUS VIDEO: Cene toalet papira šokiraju građane: Otkrivamo zašto je situacija ovakva

Komentari

Svi komentari (13)