0
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji u decembru je iznosila 84.227 dinara, ali je u većini opština u našoj zemlji prosek daleko manji od republičkog. Međutim, jedno mesto, a nije reč ni o Beogradu ni o Novom Sadu, pravo je iznenađenje na listi. Naime, u Sevojnu je u poslednjem mesecu prošle godine prosečna plata iznosila 85.537 dinara. Šta je tajna ovog malog mesta u zapadnoj Srbiji?
Sevojno je industrijsko naselje, od Užica udaljeno šest kilometara, a na njegovoj teritoriji živi oko 7.000 stanovnika.
Visoku prosečnu platu u ovoj opštini uslovljava Valjaonica bakra, koja je, prema rečima državnih zvaničnika, glavni snabdevač naše odbrambene industrije.
Pročitajte još:
Trenutno ovde radi više od 1.100 radnika, a kako je nedavno rekao predsednik nadzornog odbora Desko Nikitović, tokom prošle godine zaposleno je 120 novih radnika.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović je za Valjaonicu bakra u Sevojnu rekao da je jedna od strateških fabrika u Srbiji, budući da izvozi više od 85 odsto svoje proizvodnje.
Još neka mesta su u zvaničnoj statistici koju na mesečnom nivou objavljuje RZS „iznad proseka“, i to ne računajući najveće gradove – Beograd i Novi Sad.
Prema najnovijim podacima, reč je o Vršcu, Boru i Lučanima, gradovima u kojima su prema poslednjim podacima prosečne zarade 86.822, 89.936 i 92.173 dinara.
Ove zarade nisu iznenađenje, budući da se u ovim mestima nalaze velike kompanije, Hemofarm i Ziđin, dok se u Lučanima nalazi „Milan Blagojević – Namenska“.
Međutim, iako se vlast već čitavu deceniju hvali rastom plata, ovo ne znači nužno i rast životnog standarda. Ovo je možda i najidljivije postalo u proteklih godinu dana, kada je zbog ruske invazije na Ukrajinu globalna ekonomija uzdrmana, a inflacija i u našoj zemlji doživela vrtoglav skok.
Sve to je dovelo do značajnog rasta cena, naročito hrane, zbog čega je svako povećanje plata, kao i penzija, bivalo „pojedeno“.
Deset godina ranije, u decembru 2012. godine, prosečna plata bila je značajno niža i iznosila je 46.923 dinara. Međutim, i hrana je koštala manje.
Tako je na primer kilogram junetine tada koštao oko 635 dinara, što znači da su građani sa prosečnom platom mogli sebi da priušte oko 74 kilograma ovog mesa. U decembru 2022. godine, kilogram junetine koštao je 1.100 dinara, što znači da su građani sa prosečnom platom mogli da kupe 78 kilograma ovog mesa, što je tek neznatno više u odnosu na pre 10 godina.
Što se tiče svinjskog mesa, pre 10 godina kilogram je koštao 579 dinara, dok je u decembru prošle godine koštao 689 dinara. To znači da danas građani ipak mogu da priušte više svinjskog mesa nego nekada.
Poskupljenje nije zaobišlo ni voće i povrće, pa je tako pre 10 godina kilogram krompira koštao 80 dinara, dok je u decembru prošle godine njegova cena iznosila čak 130 dinara. Crni luk je nekada koštao 60 dinara, a u decembru prošle godine je koštao 100 dinara.
Kilogram jabuka je koštao 80 dinara, dok je krajem prošle godine koštao 100 dinara. Banane su pre 10 godina koštale 130 dinara, a krajem 2022. je njihova cena bila 200 dinara.
I kokošja jaja su se nekada prodavala po ceni od 12 dinara po komadu, a krajem decembra su koštala čak 20 dinara.
BONUS VIDEO Ćulibrk: Neverovatno da specijalac ima pet plata nastavnika ili dve lekara
