Ove sezone u celom region vlada otimačina za ugostiteljskim radnicima, trenutno najtraženijom radnom snagom i u Novom Sadu. U skoro svakom većem ugostiteljskom lokalu u gradu već danas se može dobiti posao i plata od 60.000 do 100.000 dinara ukoliko ste konobar, šanker, roštilj majstor ili kuvar. Međutim, ma kakve uslove nudili, novosadski ugostitelji kažu da je skoro nemoguće naći radnika.
“Svega par dana nakon početka sezone, nama je u jednom danu otišlo troje ljudi iz kuhinje. Samo u ovom momentu nam nedostaje petoro ljudi, od šankera pa do pomoćnog kuvara”, kaže Olivera Bezić, vlasnica jednog od najposećenijih restorana u Novom Sadu. Prema njenim rečima, svi novosadski ugostitelji su u istom problem, jer većina ugostiteljskih radnika je masovno otišlo u Hrvatsku, koja ima isti problem sa radnom snagom.
“U Hrvatskoj konobari i kuvari isto tako masovno odlaze u Irsku, na kruzere ili u druge evropske zemlje. Bilo bi i shvatljivo da naši sezonski radnici odlaze na drastično veće plate, koje bi im obezbedile egzistenciju nakon sezone, međutim, to je daleko od istine. Posao kuvara je mukotrpan i težak svuda, a razlika u platama tokom sezone je možda svega u 200, 300 evra”, kaže Bezićeva, napominjući da ni novac više nije stavka koja može zadržati radnike u Novom Sadu.
“Većina nas nudi dobre uslove za rad, ugovore i ozbiljne plate. Međutim, ni time nismo uspeli da zadržimo ljude, niti da nađemo nove radnike”, kaže naša sagovornica. Da plata očigledno nije dovoljan motiv za ostanak u gradu tokom leta potvrđuju i natpisi po većini lokala u kojima se traže radnici. Roštiljnica na Bulevaru oslobođenja tako već danima nudi posao roštilj i sač majstorima, nudeći plati od 60, odnono 80.000 dinara. Međutim, ovaj posao, po letnjim vrućinama, izgleda niko ne želi da radi. Isto je i u novosadskim picerijama.
“Trideset godina sam vlasnik picerije i nikada nisam došao u situaciju da nemam baš ni jednog pomoćnika u kuhinji. Nekada je ova picerija hranila pet porodica, a danas sam srećan ukoliko nađem nekog klinca za konobara, znajući da će da ode za par dana, čim mu neko ponudi 1.000 dinara više”, kaže ugostitljelj Darko Sivački. Ono malo konobara i kuvara koju su ostali u Novom Sadu i tokom sezone su mahom “stariji” ljudi, koji imaju porodice i kojima odlazak na sezonski rad ne zvuči više egzotično.
“Razumem klince koji odlaze na primorje da rade, pa makar i za istu platu, jer im je to prilika da borave malo i na moru, mada za to uglavnom ne bude baš puno vremena. Ranije se tako moglo stvarno i znatno više zaraditi, ali danas više ne. Praktično, sada smo došli u situaciju da se u Novom Sadu, gde se skoro svakodnevno otvara neki novi restoran, šankeri i kuvari mogu bez problema izboriti istu platu koju bi imali na primorju”, kaže jedan od konobar.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare