Omiljeni Vučićevi investitori: Uglavnom špekulanti, tek retki dođu da ostanu

Prema rečima Mahmuda Bušatlije, postoje dva tipa investitora, bez obzira na to da li su oni strani ili domaći."Prvi su investitori koji su institucionalni. Dakle, oni žele da ostanu tamo gde dođu i to sa ciljem da onaj novac koji tu zarade, tu i reinvestiraju, bilo da šire svoju osnovnu delatnost zbog koje su došli u tu zemlju ili da se šire i na ostale delatnosti”, objašnjava Bušatlija, navodeći kao primer "Ikeu".Druga kategorija su špekulativni investitori, koji će doći u države u kojima su rizici veliki da bi, ukoliko nešto kupe, doveli u stanje koje će im omogućiti da proizvod svoje delatnosti moći da prodaju.Prema rečima našeg sagovornika, upravo špekulativnih investitora je najviše u Srbiji."To je posledica rane i pogrešno urađene privatizacije u zemlji. Pre dvadesetak godina, kada se sa privatizacijom počelo, cilj je bio samo da se proda bud zašto. To nije privuklo investitore koji će doći i ostati tu", kaže Bušatlija.Kako za naš portal objašnjava Milan Kovačević, pod terminom "strane investicije" ne spada samo ostvarivanje kapitala, već su česte i nekretnine.

"Neko kupi nekretninu, pa ili čeka, ili odmah kreće da gradi", kaže Kovačević. Kada je reč o ulaganju u privredne aktivnosti, dosta se ulaže u bankarstvo, trgovinu, prerađivačku industriju, a u poslednje vreme i rudarstvo."Svi oni imaju neku računicu, koliko bi ih ovde koštalo zemljište, koliko će trebati zaposlenih, shvate da je ovde jeftinija radna snaga u odnosu na druge države, te na osnovu te računice odluče da li će da rade u Srbiji", kaže Kovačević.6,4 puta više novca strancimaKako je naš portal već pisao, tokom petnaestogodišnjeg perioda skoro trećinu subvencionisanih projekata realizovali su domaći ulagači, dok je više od 93 odsto sredstava dodeljeno stranim investitorima.Kada se posmatra prosečna vrednost subvencija, stranim investitorima je odobreno 6,4 puta više sredstava po projektu. Investiciona aktivnost je naročito pojačana u poslednje dve godine, kada je odobreno oko 60 odsto svih podsticaja u toku prethodnih pet godina, pokazuju uporedna istraživanja o ovoj temi Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).Prosečna vrednost investicija u prerađivačkoj industriji od 10,6 miliona evra je 2,5 puta veća u odnosu na investicije u uslužnim sektorima, a prosečna vrednost dodeljenih subvencija je 1,4 puta veća u prerađivačkoj industriji u poređenju s uslužnim delatnostima.Svega 2,1 odsto podržanih ulaganja je u oblasti visokih tehnologija, a u poslednjih pet godina skoro 80 odsto ukupnih direktnih investicija je plasirano u tipično radnointenzivne delatnosti, sa zaradama ispod republičkog proseka.Šta očekivati od 92 investitora?Prema Kovačevićevim rečima, kada je u pitanju prerađivačka industrija, najviše investitora bilo je u automobilskoj industriji.Kako Bušatlija naglašava, od 92 potencijalna investiroa kojima se predsednik ponosi, dalja saradnja može se ostvariti sa maksimalno njih 10. Prema njegovim rečima, ovo nije problem samo Srbije, već svih država u tranziciji, ali čak i dobro razvijenih zapadnih zemalja.

S druge strane, Kovačević ističe da je cifra od 92 investitora nerealna, te da je ovo još jedan predsednički trik pred izbore, isti kao što je i uplaćivanje 100 evra na račune mladih.BONUS VIDEO Kalemegdan na meti investitora?– gosti Iva Čukić i Bojan Kovačević

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kalemegdannametiinvestitoragostiivaukiibojankovaevi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2973026"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram